Злочин са неба трајао 78 дана
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ) 1999. године, које је трајало 78 дана, „храњено“ је медијским лажима са циљем усклађивања мњења западног становиштва са ставом власти главних држава, а главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО и најугледнији медији, пише француски „Монд дипломатик“.
Аутори Серж Алими и Пјер Рамбер истичу да неке од последица овог рата и даље имају тежину у међународном животу.
– У време првог рата од његовог настанка 1949. године, НАТО је одлучио да нападне државу која није претила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив и деловао је без мандата УН. Такав преседан је послужио САД 2003. године у време инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом масових дезинформација – истиче се у тексту „Монд дипломатика“ који објављен у специјалом издању београдског „Недељника“.
Неколико година касније, проглашење независности Косова фебруара 2008. године поткопало је начело неповредивости граница. Русија се ослањала на ту независност када је августа 2008. признала признала Абхазију и Јужну Осетију, два подручја која су се одвојила од Грузије, потом је марта 2014. припојила Крим.
Аутори истичу да, будући да је рат на Косову водила већина „левичарских“ влада и подржала већина конзервативних партија, није било смисла поново разматрати званичне фалсификације а, „наравно, новинари који су опседнути лажним вестима радије их траже негде другде“.
Подсећајући да је пре 20 година, почевши од 24. марта 1999. године, 13 држава чланица НАТО-а, укључујући САД, Француску и Немачку, бомбардовало СРЈ, у тексту се наводе речи тадашњег њемачког министра одбране, социјалдемократе Рудолфа Шарпинга да су Срби починили „геноцид“, и „играли фудбал са одеченим главама откинутим са лешева, кидали фетусе из трудница и пекли их“.
План „Поткова“
Коментаре немачког министра пренео је Тфи 20. априла 1999. године – „убили су између 100.000 и 500.000 особа“, а „Дејли мирор“ 7. јула да су кремирали своје жртве „у пећима, сличним онима које су се користиле у Аушвицу“. „Монд дипломатик“ пише да су, међутим, насловница за насловницом ове лажне информације поцепане у парампарчад.
То је посебно учињено истраживањем америчког новинара Данијела Перла у „Вол стрит журналу“ од 31. децембар 1999. године, баш као што је „издувана“ и једна од најсензацијоналних манипулација с краја 20. века – план „Поткова“ (потковица), документ који је требало да докаже како су Срби програмирали „етничко чишћење Косова“.
Дифузија плана „Поткова“ у Немачкој априла 1999. године послужила је као изговор за интензивирање бомбардовања. Далеко од тога да су корисници интернета параноични, главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО, као и најугледнији медији.
Међу тим медијима је „Монд“, чије је уредничко заузимање позиција тада било референца за остале француске медије. Његово уредништво, којим је руководио Едви Пленел, признаје да је „изабрало да стане на страну интервенције“, пише „Монд дипломатик“.
На првој страни издања „Монда“ од 8. априла 1999. године чланак Данијела Вернеа најављује „да су планом „Поткова“ планиране депортације са Косова“. Новинар преузима информације које је дан пре тога открио министар спољних послова Јошка Фишер.
– Овај план владе из Београда, који детаљно описује политику етничког чишћења које се примјењује на Косову… и који носи назив „Поткова“, без сумње симболизира гашење албанског становништва – пише Верне, према којем ствар изгледа „оставља мало места сумњи“.
Документ немачког инспектора
Два дана касније, дневне новине су поновиле преко целе насловне стране „како је Слободан Милошевић припремио етничко чишћење“. „Српски план „Поткова“ планира принудни егзодус Косовара од октобра 1998. Наставио је да га примењује у време преговора у Рамбујеу“.
„Монд“ евоцира „документ српског војног извора“ и поново се позива на тврдње немачких званичника, од тачке репродуковања до целовитих сажетака – који би се данас назвали „елементима језика“ – које је новинарима дистрибуирао генерални инспектор немачке војске.
Берлин је тако настојао да пред прилично пацифичним мњењем оправда први рат који је водио Бундесвер од 1945. године, поврх тога против земље која је 50 година раније била окупирана од Вермахта.
„Монд дипломатик“ истиче да је план „Поткова“ кривотворен: није га донела српска власт, већ је фабрикован од елемената које је прикупила бугарска трајна служба, а затим пренесен у Немачку од земље која је тада горљиво желела да поново уђе у НАТО.
Откривена превара
Превару је 10. јанура 2000. године открио недјељник „Шпигл“ и потврдио 12 година касније бивши бугарски министар спољних послова. Документ је накнадно требало да подстакне још више сумње, јер се на српском каже потковица, а не „поткова“, како је 15. априла 1999. навео немачки посланик Грегор Гиси у Бундестагу.
Марта 2000. године, немачки бригадни генерал Хајнц Локаи је у књизи изразио „сумње у постојање таквог документа“, а његова истрага је принудила Шарпинга да призна да нема копију изворног „плана“.
Истовремено, портпарол међународног суда за бившу Југославију описао је елементе такозваног плана као „мало вероватан материјал“ у листу „Хамбургер абендсблат“ од 24. марта 2000. године, а тужитељка Карла дел Понте га неће ни поменути у оптужници против Милошевића 1999. нити 2001. године.
„Монд“ ће поново евоцирати лаж, али као да ју је увек раматрао са опрезом, па 16. фебруара 2002. године пише да „Потковица“ остаје врло контроверзан документ чија ваљаност никада није доказана“.
Стручњаци за Балкан, новинари Жан-Арно Деранс и Лоран Жеслан, описују план „Поткова“ као „архетип лажних вести које емитију западњачке армије и преузимају све главне европске новине“.
Извор: Недељник/ Ало.рс/ Б. П.
