Лекари последњих недеља имају пуне руке посла.
Готово да нема старије особе којој варљиво пролеће, са много кише, сунца, захлађења и отопљења није донело неку здравствену тегобу. Плућним болесницима најтеже је пао кишни период, док више температуре нису пријале кардиоваскуларним пацијентима, кажу из лекарских ординација.
Осим благих тегоба, у овом периоду године има много хитних пријема. Старијим особама треба више времена да се навикну на промену температуре, због чега код њих чешће долази до гушења, замарања и болова у грудима, каже др Невенка Димитријевић из Дома здравља „Вождовац“.
– Астматичари, срчани болесници и пацијенти који пате од артритиса најчешће су се обраћали за помоћ. Температурна разлика и не мора бити претерано драстична, да би се ризик од погоршање стања повећао. Због тога пацијенти који осећају да им временске прилике не пријају, треба да остану код куће уколико су у прилици – каже др Невенка Димитријевић.
Севање у костима, болови на зараслим преломима и приметна промена расположења, такође су биле међу најчешћим тегобама, каже за др Весна Ђекић Тасић из Дома здравља Раковица.
– Упркос редовном узимању терапије, опште здравствено било је лоше. Помогнемо им тако што регулишемо њихову редовну терапију. Просто, понекад је потребно појачати дозу лекова, смањити редовне медикаменте или привремено заменити лекове неким другим – каже др Весна Ћекић Тасић.
Нагли пад температуре са собом доноси повећан број срчаних удара, јер се услед хладноће крвни судови скупљају и отежавају циркулацију, што доводи до згушњавања крви и могуће појаве угрушака.
– С друге стране, на ризик од срчаног удара треба посебно припазити и за време отопљења, јер тада губимо више воде путем зноја, што такође може да буде узрок стварња угрушка – каже др Весна Ђекић Тасић.
Тегобе као што су слабост, брже замарање и отицање не треба схватати олако, већ је потребно предузети неопходне мере, у зависности од хроничне болести која постоји.
– Потребно је чешће ићи на контроле и мерити притисак. Ако се осети било каква тегоба, треба проверити да ли је потребна измена терапије. Најбоље је да пацијенти који пате од било какве хроничне болести, остану код куће када осете да им временске прилике не пријају. Треба да избегавају физички рад и не замарају се, јер у таквим временским условима и здрави могу да имају проблем – каже др Весна Ђекић Тасић.
– Пацијенти који су имали хируршке интервенције, нарочито на срцу, треба да се припазе и уздрже од било какве физичке активности на отвореном. Уколико имају уграђен бајпас, стент или залистак, треба да избегавају боравак напољу док им се организам не привикне на промене – каже др Весна Ђекић Тасић.
Фото: Pixabay.com
Извор: Ало.рс/ М. И.
