Легендарни хрватски тренер Ћиро Блажевић објашњава зашто је подржао Србина Милорада Пуповца.
Имате прилично ретко поимање патриотизма за балканске политичке прилике?
Моја велика жеља је да живимо и дружимо се онако како то цивилизованом свету приличи, а не да у свакој, баналној прилици, нажалост, стварамо грудву снега која ће се закотрљати и некога поклопити. Против тога се борим, јер немамо право игнорисати ближњега свога. То су људи који заслужују пажњу и обазривост како би поново живели у миру, без опасности да се опет направи највећа глупост на свету, а то је рат. Ја сам са својом доказаном патриотском тежином послао поруку која позива на помирење без оних примитивних и фанатичних тежњи. Мислим да Хрвати имају много разлога да буду срећни и задовољни – после дуго времена имају своју домовину. Зашто онда не стварати релације које би сваком од нас омогућиле лагоднији живот. То је моја доктрина, оно чему тежим и бићу врло срећан ако сам у томе и у најмањем проценту успео.
Да ли је било и личних мотива, да ли вам је Пуповац пријатељ?
Пријатељ је велика реч, али се с Пуповцем састајем често. Далеко од тога да увек имамо исто мишљење, али се кроз дискусију и цивилизовану аргументацију често знамо и сложити. А и када не можемо да нађемо заједничку тачку, то није разлог да се свађамо. Замолио ме је да помогнем у овом случају, а ја сам искористио прилику да свима пошаљем поруку како би са суседима требали имати цивилизован, нормалан однос.
Плашите ли се реакције јавности?
Ево пре неки дан су ми на Фејсбуку објавили умрлицу на којој је само један ожалошћени, а то је Пуповац. На улици ми псују матер четничку. Изгледа да су одједном заборављене моје заслуге за Хрватску. Али ја имам чисту савест. Осведочени сам патриота, познато је да сам ја туђмановац, да сам и пленковићевац. Иначе, мислим да је Пленковић умерени политичар. Видим да ми ништа не замера иако сам, морам признати, очекивао његову реакцију и чак мислио да би она могла бити и другачија. Овако, показао је да разуме разлоге због којих сам се одлучио помоћи Пуповцу.
Није тајна да сте пријатељ и са Марком Перковићем Томпсоном, који је проусташки настројен?
Што чачкате мечку, шта сада хоћете да пљујем по Томпсону или да га јавно хвалим. Он има егзистенцијалних проблема па је публику нашао у младима који су још увек несвесни исправности понашања које ја заговарам. Не мислим да је Томпсон есктремиста, али мислим да сте ви провокатор.
Можда су само питања провокативна… Па добро, хајде, нека сте питали…
Један од слогана Пуповчеве кампање гласи „Знате ли како је бити Србин у Хрватској“, и писан је и латиничним и ћириличним писмом. Па како је, по вашем мишљењу, бити Србин у Хрватској?
Немаш право, Пуповац! Није истина, пуно нас је који вас поштујемо и волимо. И ви сте грађани ове домовине и имате иста права која и ми имамо. А Пуповцу бих поручио да размисли о чињеници да је у коалицији са ХДЗ-ом и Пленковићем. Ти, дакле, владаш Хрватском а Србин си. То су позитивне ствари и говоре понешто и о Пленковићу. Хајде да покушамо да на ствари гледамо на тај начин. Чини ми се да Пуповац од шуме не види брег и да се огромна већина у Хрватској бори да се Срби осећају као у својој домовини. Он има могућност да ставове изнесе на најмеродавнијем мјесту. И он их износи, и то је добро, јер то су вредности које нам и Европа сугерише.
Долазите ли у Београд, како вас овде примају и да ли вам замерају што сте подржавали Туђмана, а и сада се декларишете као туђмановац?
А не, ви Срби имате ту еластичност која нама недостаје. Кад дођем у Београд, још ми говоре „Ћиро, мајсторе“, а овдје „Ћиро, педеру“. У Београду се осјећам јако, јако угодно.
Извор: НИН/Ало.рс/Д.Н.
