Званичну црногорску србофобију Милачић тумачи на тај начин што су, како каже, црногорски званичници, како каже, марионете које извршавају задатке које су дириговане изван Црне Горе
У Црној Гори се настављају изливи србофобије. Куда иде званична, а куда Права Црна Гора?
– Званична Црна Гора и политика коју она спроводи је лажна политика- каже Марко Милачић, црногорски политичар и председник Праве Црне Горе.
Кроз име своје странке, како каже, жели да искаже које су то вредности праве Црне Горе. Много више медијског простора странка чији је председник има у региону, него у црногорским медијима.
Такво стање, Милачиц́ објашњава тиме што се његова странка залаже за неутралност Црне Горе и срдачне односе са Србијом и Русијом.
Милачић је отишао у Косовску Митровицу непосредно после напада албанских специјалних јединица РОСУ на север КиМ. Истовремено, у посети Косову налазио се и црногорски премијер Душко Марковић, али у посети Приштини, чију независност званична Црна Гора признаје.
– Сав тај дух атлантизма одражава се и овом посетом Душка Марковића Косову. То је, дакле, тај задатак; то су партнери – Харадинај, Тачи, Ђукановиц́, Марковиц́ и слично, и не можемо очекивати ништа друго. Наравно да нико није очекивао да ц́е да откаже посету, али смо ми, због наше обавезе према нама, према прецима, према будућности, осећали дужност да на неки начин то релативизујемо и да представимо Праву Црну Гору, не као партију, већ праву, исконску Црну Гору, тамо где јој је место. И ми смо тог дана били са нашом браћом, Србима на северу Косова, у истом тренутку када је Марковић био са својом браћом – каже Милачиц́.
Итраживања јавног мњења, додаје Милачић, показују да постоји велики јаз између праве Црне Горе и званичне Црне Горе – ова прва је у вец́ини, али се Црна Гора налази, како каже, под двоструком окупацијом. Једна је окупација унутрашњих криминогених структура, док друга долази споља.
Говорец́и о парадоксима у којима живи црногорско друштво, Милачић наводи да је званична политика против Српске православне цркве (СПЦ), док, према истраживањима јавног мњења, СПЦ ужива највише поверење грађана.
– Исто је и са језиком. Званична политика у Црној Гори поводом језика је антисрпска. Ствара се новојезик, нова слова и слично, а према свим истраживањима јавног мњења, вец́ина, више од шездесет одсто, сматра да им је српски матерњи језик – каже Милачић. Они који највише штите државу Црну Гору и истинско црногорство, према Милачићевим речима, данас су Срби.
– Они чувају праву Црну Гору, колико год то сада некоме парадоксално звучало, зато што је у Црној Гори званична пропаганда да су заштитници Црне Горе сада на власти. Не. И то треба сви да схвате, да Срби из Црне Горе највише воле Црну Гору. Не волим да мерим то и убеђен сам да свако ко тамо живи воли нашу земљу. Неко мисли да је некада требало да се живи на овај или онај начин, да уређење буде овакво или онакво. Али, имајуц́и у виду за шта се залажу они који воле Црну Гору, онда су Срби најближи оној Црној Гори каква је некада била – каже Милачић.
Званичну црногорску србофобију Милачић тумачи на тај начин што су, како каже, црногорски званичници, како каже, марионете које извршавају задатке које су дириговане изван Црне Горе. Реч је о наметању насилног идентитета, каже он.
Лик Србије као непријатеља потребан је црногорским владајуц́им круговима како би се одржали на власти. Парадоксално звучи да Србија буде оптужена за подривање Црне Горе, док Тирана и квазидржава Косово отима црногорску територију. Милачић за ове своје тврдње наводи пример прославе изборне победе у општини Тузи, где су се вијориле искључиво албанске заставе и клицало ОВК.
Незамисливо је, према Милачићевим речима, да Тирана уведе санкције Приштини, Сарајево Анкари, Загреб Риму, али је зато Подгорица увела санкције Русији, која је читаво време постојања црногорске државе помагала Црну Гору, морално, политички и финансијски.
Црногорска власт издала је Русију, која је црногорској политичкој елити ваљала када је била међу првим државама која је признала независност Црне Горе. Сада, када је Вашингтон одлучио да „дисциплинује“ Москву, Црна Гора се ставила на страну Запада.
– Од чланства у НАТО, Црна Гора, према Милачиц́евим речима нема никакве користи. Улазак Црне Горе у НАТО није донео вец́и степен безбедности, није донео виши економски стандард, а угрожени су односи са историјским савезником, Русијом – сумира Милачиц́.
Извор: Д.С./
