Резолуцију 1244 усвојио је Савет безбедности УН на свом 4011. састанку 10. јуна 1999. године након опозива резолуција 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) и 1239 (1999), са циљем политичког решења кризе на Косову, након бомбардовања, очувања међународног мира, безбедности и осигуравања слободног повратка избеглица и расељених лица у двој дом.
Овом резолуцијом одобрено је међународно, војно и цивилно присуство у СРЈ и успостављање Привремене административне мисија ОУН на Косову (УНМИК), а Косово и Метохија су стављени под мандат УН! Резолуција 1244 уследила је након сагласности тадашњег председника Слободана Милошевића на услове које су предложили фински председник Марти Ахтисари и бивши руски премијер Виктор Черномирдин 8. јуна, који су укључивали повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије (анекс 2 резолуције).
Резолуцији највишег тела УН претходили су бројни преговори председника СРЈ Слободана Милошевића и Виктора Черномирдина, који је био представник тадашњег руског председника Бориса Јељцина, а у преговоре је ушао по договору са Америком и ЕУ. Ти преговори завршени су почетком јуна, уз посредство Мартија Ахтисарија, који је представљао ЕУ и УН. Документ о договору Милошевић-Ахтисари-Черномирдин, који је прихватила Народна скупштина а затим и Савезна влада, био је основа за Резолуцију 1244. Резолуција је донета дан након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову, којим је окончано бомбардовање СРЈ које је трајало 79 дана.
Усвојена је са 14 гласова за и ниједним против. Кина је остала уздржана због критиковања НАТО агресије, нарочито због бомбардовања њене амбасаде. Њени представници су изјавили да је сукоб требало да реши Влада СР Југославије и њени грађани и да се супростављају страној интервенцији. Међутим, како је СРЈ прихватила мировни предлог, Кина није ставила вето на резолуцију.
Доношење Резолуције 1244 је важан датум, јер је тиме окончана агресија на СРЈ, а она је оквир на који се и данас наша земља позива по питањима Косова. Овом резолуцијом је загарантован суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), а за покрајину КиМ је предвиђена „широка аутономија“ у оквиру Србије.
Тумачења Резолуције једне и друге стране су противуречна. Из Београда се може чути да ни у једном делу Резолуције нема помена о референдуму о будућем статусу, а с друге стране, у Приштини кажу да ни једна одредба резолуције не забрањује независност Косова. Неки приштински правници тврде да она чак и заговара коначни статус.
Међутим, оно што је сигурно је да је резолуција подразумевала да се војска и полиција, у потпуности и у тачно одређеном периоду, убрзано повуку са КиМ, што се и догодило. Само једном броју припадника накнадно је дозвољено да се врати, и обавља одређене дужности, у складу са одредбама Резолуције, у којој стоји да је у питању „мали број, стотине, не хиљаде“
Један од главних задатака који је СБ овом резолуцијом поставио пред себе и међународну заједницу је безбедан и слободан повратак расељених лица, којих је око 200.000. Међутим, и после много година од доношења Резолуције, ниво повратника је веома низак.
Косово је 2008. године једнострано прогласило независност. Србија и многе друге државе чланице ОУН нагласиле су да Резолуција 1244 остаје правно обавезујућа за све стране.
Међутим, испоставило се да до данас постоје делови резолуције који су се намерно држали „по страни“.
Председник Србије Александар Вучић је једном приликом рекао да се Резолуција 1244 садржи и неповољне ствари по нас, које никада нису прочитане народу.
Као проблематични делови Резолуције 1244, према његовим речима, издвајају се два члана, Члан 3 и Члан 11.
– Чланом 3 се потврђује одговорност СРЈ за кризу, позива се да прекине насиље на КиМ и да поверљиво започне повлачење снага. А највећи проблем по нас, а Албанци срећом нису знали да на прави начин то искористе, је Члан 11, у којем се оставља могућност да се грађани Косова изјасне о статусу на референдуму. Девет година од Рамбујеа Албанци без правно валидног референдума донели су одлуку позивајући се на одлуку из 1999, која је била противправна у сваком погледу – објаснио је тада Вучић.
Вучић је тада подсетио да се у Резолуцији не помиње Србија, већ СРЈ, коју смо изгубили 2006. године „мудром“ политиком државног руководства Србије.
– Како смо успели, не разумем ни данас – додао је он, називајући то забадањем себи и сопственом народу нож у срце захтевом МСП, обраћајући се неодговорним питањем судијама које постављају земље које су у већини признале независност Косова.
– Да неко буде тако неодговоран, као да је намерно хтео да забије нож у срце, не могу да схватим. Мислите да се не плаћа цена за погрешне потезе из прошлости? Да ли мислите да могу да кажем да је то била нека друга Србија, мислите да сам могао да кажем пустите све дугове ранијих власти, ми морамо да их враћамо, а плаћаћемо их много година, као и ово око Косова – рекао је он тада, и додао да о резолуцији 1244 говорио и Пенсу, Меркеловој и Макрону. Све то има у службеним белешкама. Они ни да помену нису смели – рекао је Вучић.
Извор: Ало.рс/Д.Н
