Петровске покладе (весеља уочи Петровдана) се обележавају последњег дана пред почетак Петровског поста, а Србија је „прошарана“ најразличитијим обичајима, који се везују за овај хришћански празник.
Једно је, међутим, заједничко… Свуда се припремају мрсне гозбе, а по неким селима иду покладни сватови, док се у другим пале лиле. Лиле су буктиње од осушене брезове или трешњине коре. Обично их пале младићи и дечаци, обилазећи око кућа, торова, извора по три пута, говорећи: „Лила гори жито роди“, или „Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде“. Домаћини код којих лилари дођу, дају им белог мрса и нешто друго од хране.
За то време девојке скупе сламу на гомилу и запале на сеоској утрини, где онда дођу и лилари и остала омладина и започну разна такмичења и игре око ватре, уз храну коју су лилари сакупили у селу. Према народном веровању, данас би обавезно ваљало сви добро да се наједу, како би се припремили за предстојећи велики пост.
У неким крајевима верује се да они који се огреше о ово правило и ипак, којим случајем, не поједу нешто „масно“ и „сласно“ могу имати несрећну годину. Црква, међутим, одбија овакво сујеверје, баш као и она, уврежена у Источној Србији, према којима се на данашњи дан никако не ваља чешљати, јер може „сва коса опасти с главе“.
Вероватно ово нисте знали, али данашња недеља је у српској народној традицији веома посебна и за њу се везује много обичаја и веровања од којих су се нека задржала све до данашњих дана.
Иако већина покладе везује за католичке народе и њихове прославе, реч је заправо о обичају који је дубоко укорењен и у нашој традицији. Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако данас Петровске покладе – задњи дан када се пре Петровдана једе месо! Већ сутрадан, у понедељак, почиње пост. Корени поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Ипак, обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их.
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза поклада треба да буде испуњена јелима која се спремају од меса, млечних производа и свега од чега ће се верници у наредном периоду одрицати.
Стари кажу да се на данашњи дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се „омрсе“ током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Петровдана. У Источној Србији кажу да се на данашњи дан никако не ваља чешљати, јер може „сва коса опасти с главе“.
Извор: Ало.рс/М.Ч.
