На сталне притиске Приштине и једностране одлуке којима је сама дефинисала своју преговарачку позицију и „закуцала“ дијалог, Београд, по мишљењу председнице Центра за евроатланске студије Јелене Милић, треба да одговори одлуком Владе Србије о промени преамбуле Устава, у формулацију: „Четири општине на северу КиМ су саставни део Србије“.
– Тиме би Србија ојачала своју позицију. Ми бисмо направили проактиван став, ненасилан. Не бисмо никога провоцирали безбедносно, направили бисмо многућности за више нових опција и актера у новом формату – објаснила је предлог ЦЕАС-а влади Јелена Милић.
Милић каже да Србија и даље не треба да призна остатак Косова, а да би таквим гестом показала да је спремна на болан компромис.
На тај начин се не негира постојање резолуције СБ УН 1244, као ни Бриселски споразуми, рекла је Милић и додала да ЦЕАС после анализе различитих реакција о корекцији административне линије сада предлаже да Србија да на неки начин „уобличи“ стање на терену.
Како истиче, не ради се о етничкој подели, него о прихватању болне реалности да Србија не контролише остатак Косова, али да контролише север, где су и ресурси, указујући да је „питање граница увек и питање ресурса“.
– Мислим да је руководство земље до сада показало изузетну спремност за тешке кораке. Србија више нема времена за чекање, има добру позицију са Русијом и Кином, важним актерима због резолуције 1244 и јача сарадњу са САД-ом – објаснила је Милић.
Она верује да ће процедура промене преамбуле Устава показати председнику Републике Александру Вучићу и државном руководству да сагледа стварно стање у страначким, али и коалиционим редовима када је реч о подршци компромису и приметила да се „мали број актера“ из владајуће већине бави тим питањем.
Видеће се, каже Милић, и колико српска јавност разуме то питање, међу њима и цивилне организације које, према њеној оцени, не нуде смислену алтернативу изласка из садашњег ћорсокака.
– Они само заговарају наставак Бриселског споразума, а то де факто подразумева признавање Косова, без икаквих смислених користи за Србију, чему се ја противим – рекла је она.
Кључни бенефит за промену преамбуле Устава,коју ЦЕАС предлаже Милић види у наставку демократизације друштва и сматра да би таквим потезом „лопта била пребачена у косовско двориште“.
На питање да ли би Србија имала подршку Запада за такву одлуку, Милић одговара да би такво решење помогло и међународној заједници и све што је мирнодопски настројено и што отвара простор за решење не би било дочекано са негирањем.
– На крају крајева, ово је искорак који је болан за Србију, али је можда једини реалан искорак – рекла је Милић, наводећи да би за наставак аранжмана тражила безбедносне и финансијске гаранције САД.
На констатацију да би се то у домаћој јавности могло схватити да Србија поново чини неке уступке, док Приштина не чини ништа, Милић каже да су се ових дана такође могли чути „безочни коментари“ из опозиције, али и војних синдиката да се спрема кршење Устава, да се спрема издаја, те поручује да мировни договор и измена Устава нису издаја већ политички процес са демократском процедуром.
– И Харадинај који је врло арогантан каже да је косовска територија зацртана у Уставу, али тај Устав такође може да се измени. Како су Македонци морали да мењају делове Устава да би дошли до Преспанског споразума…Верујем да би у делу опозиције то било коментарисано на различите начине, али нека дођу у парламент и нека кажу своје аргументе и различите сценарије, а не да само буду против нечега – поручила је Милић.
Појашњава да Србија не би затворила врата преговорима и да би наставила са њима о другим условима, али да Косово сада добија „тизер“ и нове околности у смислу „нисмо вас препознали јужно од Ибра“, али вас „више не сматрамо својом територијом јужно од Ибра“, па да се онда види како ће се даље са том околношћу они носити, јер, како каже, проамерички став нису „заставице“, већ компромис и спремност на заједничке потезе.
Сматра и да јавне реакције нису важне, већ какве би то процесе изазвало, а мишљења је да би се ствари покренуле из садашњег ћорсокака који је, иначе, безбедносно опасан за све.
– Ако је Србија искрена у процесу јачања односа са САД, ако је искрена у европским интеграцијама и ако је тачно да су Кина и Русија пријатељи који ће подржати свако решење које долази из Србије, ја бих пробала са оваквим предлогом пре избора. На крају крајева, та иницијатива може и да пропадне – рекла је Милић.
Упитана да ли је време пре избора добар тренутак, јер је реч о политички храброј, али и ризичној одлуци, Милић сматра да другог пута скоро и да нема, и да јавност Србије, ако не види то као искорак, и не заслужује да иде у процес европских интеграција.
– Једно време сте могли да кажете – нећемо да ставимо све карте на сто, али једног момента неки оквир морате да кажете, а тај оквир може довести до тога да добијемо више него Бриселским споразумом – јасна је Милић.
Она наводи да се после измене преамбуле Устава треба радити на ревидирању стратешких докумената, као што су Национална стратегија о одбрани, Национална стратегија о безбедности и Стратегија спољне политике.
– Србија је тренутно у проблему када је реч о усаглашсавању спољне политике са европским политикама, поготово што се тиче Русије, али и због Косова. Ми и даље нисмо отворили поглавље 31. Било би добро да Србија ревидира предлоге стартешких докумената. То био озбиљан сигнал и западним партнерима, да Србија сада жели да ресетује и безбедносну и одбрамбену сарадњу са западом – рекла је она.
ЦЕАС ће нови предлог о промени преамбуле Устава представити наредних дана у свом извештају, а једна од тема којом се та организација бавила јесте и питање: ко се и зашто плаши јачања веза Србије и САД.
Извор: Еспресо.рс
