Албанија се јесте поправила, али само у односу на саму себе, комшијске земље су далеко боље, пишу албански медији
Србија је успешно емитовала емисију десетогодишњих обвезница, вредну милијарду евра по 1, 6 одсто камате, подсећају албански медији.
Услед емисије еврообвезница није дошло до повећања јавног дуга Србије већ је он остао на истом нивоу као раније. Србија је, само скупе кредите заменила јефитнијим и тако уштедела новац који би плаћала за скупе камате или уколико би се задужила само на домаћем тржишту.
Према подацима аукције, ниску каматну стопу је диктирала је велика потражња инвеститора за куповином српског дуга, па је понуђено 6 милијарди евра у одноу на једну милијарду коју је Србија тражила. Ова балканска земља, пишу, имала је мање повољније макроекономско окружење од Албаније после кризе 2008. године, са лошим нивоом дуга и кредитима на највишим нивоима у региону.
Међутим, док су реформе које је спровела Србија ублажиле макро окружење, остале земље у региону нису пратиле исту путању, посебно Албанија. Албанија је јесенас издала седмогодишњу еурообвезницу вредну 500 милиона евра, уз каматну стопу од 3,55 одсто.
Србија је 2014. године имала највиши ниво јавног дуга у региону са 70,4 процената БДП-а. Албанија је тада заузимала друго место са 70,1 одсто, као резултат преквалификације скривених рачуна у вредности од око 500 милиона евра. Међутим, Србија сада иде ка најнижим регионалним нивоима јавног дуга, док албански дуг ризикује да остане на истом нивоу ако влада укључи ове дугове у неизмирене обавезе и оне према уговорима о концесијама.
Међународни монетарни фонд (ММФ) процењује да албанска влада има преко 20 милиона евра заосталих дугова у билансу 2019. године, пошто су уговори о концесијама потписани и наплативи у наредних 10 година са чак 18 процената БДП-а, пишу медији у Тирани.
Према званичним подацима Европске комисије, дуг Србије је смањен за 16 одсто од 2014. до 2018. године, достигавши 53,8 процената БДП-а, док је дуг Албаније смањен за само 3 процентна поена у последње четири године, на 67,1 одсто. Током овог периода, Србија је применила јаку фискалну дисциплину тако што је смањила дефицит и стање дуга у новембру, а привреда је порасла за 3 одсто. Економски раст и буџетски суфицит били су главни показатељи смањења дуга, осим реформи које су предузете за смањење трошкова домаћег дуга.
Ова трансакција, која је одржана 19. јуна, представља прву емисију државних хартија од вредности у еврима на међународном тржишту капитала, а средства ће бити искоришћена за финансирање обвезница вредне 1,1 милијарду долара које су раније издате, позивају се албанкси медији на податке нашеф министарства финансија. На овај начин Србија је уштедела више од 3,8 милијарди динара (32 милиона евра) у плаћањима камата на претходно позајмљене обвезнице у доларима у 2011. и 2013. години, са роком доспећа 2020. и 2021. године.
Око 300 инвеститора из целог света показало је интересовање за српску еврообвезницу. Буџет Србије био је у плусу 32,2 милијарде динара (273 милиона евра) у 2018. години, а у прва четири месеца 2019. године земља је имала буџетски суфицит од 5,5 милијарди динара, око 46,5 милиона евра. Према званичним подацима у јануару 2019. године, јавни дуг Републике Србије опао је за 2.720 милијарди динара (23 милијарде евра) у односу на крај децембра 2018. године, а јавни дуг крајем јануара 2019. године износио 50,6 одсто.
2010. године, када је Албанија обежила свој први излазак на тржишта капитала, добила је еурообвезницу од 300 милиона евра са фиксном каматном стопом од 7,5 одсто и роком доспећа од пет година. Иако је данас наизглед висок интерес, треба узети у обзир да је то био први тест Албаније на овом тржишту са свеукупном неповољном ситуацијом како је економска криза наступала и тржишта капитала било директно погођена.
Други излаз Албаније био је 5. новембра 2015, за још 300 милиона евра. Тада је осигурано нешто новца по камати од 5,75 посто са роком доспећа од пет година.
Најновији излазак 2018. године држи најнижу историјску камату коју је Албанија зарадила на тржиштима капитала.
– Али ми смо се само побољшали у односу на нас саме, али суседима је далеко боље. Током прошле године, македонском еврообвезницом се трговало на око 3 одсто, на пример, и сада је Србија издала еурообвезницу са дугорочнијим роком доспећа за 10 година, са само 1,6 посто камате – пишу албански медији.
Извор: Телеграф
