О изборима челних људи у Европској Унији и о релацији између САД и Северне Кореје, у емисији „На нишану Лазанског“ говорили су политиколог Александар Павић и новинар Политике и дугогодишњи дописник тог листа из Немачке, Мирослав Стојановић.
„Изјава француског председника Емануела Макрона да од проширења ЕУ нема ништа, док се Унија не консолидује изнутра, показује да ЕУ све више делује као бивша Југославија“, коментарише Павић.
Макронова изјава израз је љутње француског председника због немогућности водећих политичара Уније да се договоре око челних позиција у Бриселу.
Када је разбијен монопол социјалдемократа и конзервативаца, постао је потребан неко трећи да би Европска комисија била формирана и почела је политичка трговина, али не само трговина страначким програмима, већ и националним интересима.
Евроскептици нису поражени
Тако, описује Павић, бугарски премијер Бојко Борисов тражи да његова земља уђе у шенгенски систем, како би подржао једног од „шпиценкандидата“, док је за земље Вишеградске групе, шпиценкандидат социјалдемократа Франс Тимерманс неприхватљив зато што, према њиховом тумачењу, не разуме проблеме посткомунистичких земаља истока Европе, а и није на истој линији са њима у вези са питањем миграција.
„Ипак, и они који су говорили да су евроскептици изгубили, виде да то није тако. У ствари се фрагментирала цела та сцена на нивоу ЕУ и, која год већина да се направи, биће нестабилнија и свако ће тражити своје. Зато и користим ту паралелу са Југославијом, која је била у распаду“, каже Павић.
Тренутна дешавања у ЕУ Павић назива својеврсном „осветом историје“, јер некадашња Европска заједница кумовала је распаду Југославије, тако што су сви прихватили немачке уцене за признањем независности Словеније и Хрватске, да би Немачка заузврат прихватила Уговор из Мастрихта.
Европа губи трку
За Мирослава Стојановића, Макронова изјава није ништа ново, посебно због тога што је француски председник опседнут идејом да је управо он тај који може да реформише ЕУ и еврозону, срце Уније.
„Непосредно после Мастрихта, ЕУ је гајила амбиције да ће, осим монетарног, остварити и политичко јединство и постати, уз САД, још једна велика сила, међутим, то се није догодило“, наглашава Стојановиц́.
Европа губи трку и у данашње време, када је на сцени велика прекомпозиција светских односа из униполарног у мултиполарни свет.
„Она сада не може, ни политички, ни војно, чак ни технолошки да претендује на оно што је у Мастрихту била њена идеја и њена жеља. Она сама је, изнутра, сада далеко више разуђена и посвађана, него што је то била раније“, каже Стојановић.
У садашњем спору око формирања органа ЕУ, нису више у питању имена, већ борба око превласти између Француске и Немачке. Политичка звезда немачке канцеларке Ангеле Меркел рапидно почиње да гасне након избијања мигрантске кризе. Меркелова, некада најмоћнија фигура ЕУ, више није на челу своје партије, а према Стојановићевој оцени, неће моћи да издржи ни до краја канцеларског мандата.
Трамп без суфлера
Говорећи о потезу америчког председника Доналда Трампа — да посети демилитаризовану зону између две Кореје и да се сретне са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном, Павић каже да самит Г20 у Осаки показује како Доналд Трамп функционише када се у његовој околини не налазе суфлери и када је ослобођен стеге „Вашингтонске мочваре“.
„Деловало је, још на самиту у Вијетнаму, пре неколико месеци, да је Трампу стало до тога да постигне договор. Међутим, уочи самита и Болтон и Помпео су пустили врло запаљиве изјаве, које као да су биле срачунате да минирају споразум. Трамп, наравно, неће јавно да каже да су га његови саветници минирали, али овога пута, у међувремену, он је Болтона свео на праву меру. Јавно је рекао — ’да се Болтон пита, Америка би заратила са целим светом‘. Буквално је то рекао за свог саветника за националну безбедност“, каже Павић.
Болтон је, зато, док су се кључне ствари одвијале на граници две Кореје, био у Монголији. Када је препуштен самом себи, Трамп је склонији да чини оно што је обећавао током предизборне кампање — да склапа билатералне трговинске уговоре и да не меша САД у унутрашње послове других држава, бар тамо где не морају да се мешају.
Примирје САД и Кине
„То се види и по томе што је са кинеским лидером Си Ђинпингом склопио примирје у трговинском рату, док се, након што је афера са наводним руским мешањем у америчке изборе пропала, шалио на ту тему са руским председником Владимиром Путином“, каже Павић.
„То што је Трамп закорачио на тло Северне Кореје успех је, како Ким Џонг Уна, тако и самог Трампа“, сматра Стојановић.
„Ако Трамп освоји други мандат, а ја верујем да хоће, сасвим ће другачији односи Америке бити, рецимо, са Русијом; што је нама важно“, наглашава Стојановић.
Ако Доналд Трамп уђе у други председнички мандат, он ће, верује Стојановић, испунити оно што је обећао у предизборној кампањи.
Извор: rs.sputniknews.com
