Једна страница Мирослављевог јеванђеља која недостаје, биће враћена у Србију 20. октобра, на Дан ослобођења Београда. Овај гест, који ће бити уприличен на дан када су црвеноармејци и партизани умарширали у нашу престоницу, још један је симбол нераскидивих веза руског и српског народа.
Најстарији сачувани ћирилички рукопис на старословенском језику и један од највреднијих примера рукописне грађе налази се у Народном музеју у Београду, а истргнути лист тренутно је у библиотеци у Санкт Петербургу. О враћању 166. странице међу своје корице договорили су се председници Александар Вучић и Владимир Путин током последње посете руског председника. Реч је о страници коју је руски монах Порфирије Успенски исекао и понео са собом током боравка на Хиландару, јер је био фасциниран изгледом тог рукописа.
– Радујемо се што ће после 173 године у туђини бити враћена 166. страница. С нестрпљењем ишчекујемо да комплетан драгоцени рукопис буде под окриљем Народног музеја. Још нисмо обавештени када ће то бити, али спремни смо и чекамо – рекла нам је Лидија Хам, задужена за односе с јавношћу у Народном музеју у Београду.
Изгубљени лист на ком је написано читање за празник Светог Јована Крститеља, само је једанпут био у Србији. Током пролећа 2015. био је изложен у Вуковом и Доситејевом музеју. О његовом повратку разговарано је још док је председник Србије био Томислав Николић, а планирано је било да наша земља врати Русији икону Богородице Владимирске из 17. века, која се налази у Народном музеју у Београду. У Србију, међутим, тада није стигао оргинални део Јеванђеља, већ само његова верна копија, а ни икона Богородице Бладимирске није отпутовала у Русију.
Иначе, истргнута страница Мирослављевог јеванђеља има занимљиву историју, која је почела у зиму 1846, када за празник посвећен Светом Јовану, Порфирије Успенски одваја лист из Мирослављевог јеванђеља посвећен празновању овог свеца и односи га у Русију. У јавности се појављује под именом „петроградски лист“, а да је део Мирослављевог јеванђеља открио је Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке на археолошкој изложби у Кијеву 1874. године, где га је и фотографисао. Новаковић је, иначе, читавом рукопису дао име Мирослављево јеванђеље.
Рерих заузврат
У знак захвалности за враћање странице која недостаје најстаријем српском рукопису на ћирилици, Србија ће Русији поклонити седам слика чувеног Николаја Рериха. Слике су у Народни музеј у Београду доспеле легалним путем и нису никада излагане. Рерих је значајан и као мислилац и филозоф, сматрали су га великим пустоловом, а у Русији има култни статус, попут Иље Рјепина. Следеће године у Москви би требало да буде отворен музеј који ће понети име овог сликара.
Извор: Ало/ Новости
