Долазак француског председника Емануела Макрона у Београд осветлио је и чињеницу да, мимо, изузетно важног, оживљавања политичког дијалога, Србија и Француска последњих година оснажују економске везе, те да робна размена две земље од 2013. расте по годишњој стопи већој од седам одсто.
Долазак француског председника Емануела Макрона у Београд осветлио је и чињеницу да, мимо, изузетно важног, оживљавања политичког дијалога, Србија и Француска последњих година оснажују економске везе, те да робна размена две земље од 2013. расте по годишњој стопи већој од седам одсто.
Макрон у Србију 15. и 16. јула долази не само са политичким саветницима, већ са делегацијом привредника, а не треба сумњати да они већ знају где се крију потенцијали за сарадњу.
Изузетно захтевно тржиште Француске, које броји скоро 67 милиона становника и чија територија обухвата петину површине Европе, за Србију је значајан изазов, јер се преко Француске може обезбедити већи извоз наших производа, не само у ту земљу, већ и у земље Магреба, односно у бивше француске колоније Мароко, Алжир, Тунис и Либију.
Подаци кажу да је 2013. робна размена између две земље била 718 милиона евра, а прошлу годину завршили смо са разменом од 1,054 милијарди евра.
„Ако посматрамо првих пет месеци 2019. године у односу на исти период прошле године, већ смо на пола милијарде евра. Значи, за неких 13,7 процената смо ове године направили више робне размене, него у истом периоду претходне“, каже директорка Сектора за међународне економске односе у Привредној комори Србије Јелена Јовановић.
Међутим, робну размену прати дефицит са српске стране. За првих пет месеци ове године, Србија је извезла робе у Француску у вредности од око 200 милиона, а увезли смо робе за око 300 милиона евра.
Простор за унапређење привредне сарадње, каже Јовановић, крије се у сектору индустрије намештаја, пољопривреди, ИТ и стартап технологијама.
Директорка Француско-српске привредне коморе (ЦЦИ Франце Сербие) Сања Иванић указује да француске фирме у Србији запошљавају око 11.000 наших грађана.
Подаци кажу и да су Французи у протеклих девет година инвестирали око 1,5 милијарди евра у нашу привреду. Иванић подсећа на две велике инвестиционе концесије, у депонију Винча и аеродром „Никола Тесла“ у Београду.
Половина француских компанија које послују у Србији, иначе, баве се производњом, а постоји значајан број предузећа у области пољопривреде, међу њима Сомболед и Млекопродукт, који су присутни у нашој земљи годинама.
Могућност производње у Србији такође је на агенди, а за француске инвеститоре, каже Иванић, све привлачнија је аутомобилска индустрија.
„Цела област аутомобилске индустрије је занимљива за француска предзећа. Приметили смо долазак великог броја малих и средњих предзећа која се интересују да буду добављачи у целом том ланцу“, каже Иванић.
Такође, заинтерсовани су и за друге секторе, попут дигиталних технологија, што није необично, подсећа, будући да је Француска позната као земља са највећим бројем стартапа.
У нашој земљи, показује статистика, послује 395 француских предузећа, а само од почетка године, 13 нових француских компанија је започело посао у Србији.
Французима продајемо највише делове за аутомобилску индустрију, житарице, прерађену малину, купину, вишњу, док с друге стране, највише увозимо лекове, аутомобиле, хемијске препарате за третирање биљака.
Компаније из Француске интересују се такође и за пројекте везане за термоцентрале, изградњу минихидроцентарала у Србији, као и за инвестирање у соларне и друге обновљиве видове енергије.
Мало је познато да, поред политичких веза две земље које се протежу до средњег века, историја економских и трговинских веза Србије и Француске датира још од 1878. године и Берлинског конгреса.
Поцетком 20. века, Краљевина Србија потписује неколико уговора са Француском који су се тицали наоружавања српске војске, док 1904. почиње са радом Француско друштво борских рудника, а финансијске везе две држава крунисане су оснивањем Француско-српске банке у Београду, 1910. године.
У периоду СФРЈ, бројна југословенска предузећа извозила су у Француску, сарадња две државе је јачала све до 90-тих година и распада заједничке државе.
Извор: Курир/ Тањуг
