Током говора на Калемегдану могло се видети како су му зглобови руке побелели, јако је стегао говорницу, што значи да је имао трему и важан циљ који је морао да реализује, истиче Марко Стојановић.
Француски председник Емануел Макрон само је наизглед био ноншалантан и опуштен током посете Србији.
С обзиром на цео његов протокол и говоре који су увежбани – овде је дошао са једним важним и прецизним задатком, који је морао да реализује у ова 24 сата, и то без могућности да погреши, оцењује за Курир професор сценског покрета, глумац и пантомимичар Марко Стојановић.
Стојановић сматра да је на његовој посети радио велики број људи који добро познају Србе и наш менталитет, као и да је све урађено да се пробуде емоције које ми гајимо према Французима већ читав век и више.
– Ово је био политички задатак да нас отцепи од америчког и руског утицаја, а да нас приклони Француској и Европској унији. На Калемегдану су биле две важне ствари. Прва је количина текста изговорена на српском језику, што захтева огроман труд и значи да је данима вежбао, а самим тим увежбан је и начин стајања. Ту је и значај онога што је говорио, као и што је хтео да пробуди емоције код народа који га је слушао и гледао. То се види у грчевитом хватању десном руком за говорницу. Ту можете да видите како су му зглобови руке побелели, јако је стегао говорницу, што значи да је имао трему и важан циљ који је морао да реализује и зато се ухватио за говорницу – наводи Стојановић.
Друга ствар је, додаје, тренутак када је готово револуционарно говорио како би и подигао масу. Стојановић указује да, када је Макрон говорио о Косову и Србији, десном руком се почешао испод ока и носа, са десне стране, а други пут са леве стране лица, и да то чешање није имало енергију и ритам његовог говора и наступа.
Извор: Курир
