Научници су испод леда на Гренланду открили више од 50 нових језера, а досад се знало за само четири.
Антарктик испод леда скрива 470 језера, али најновије истраживање америчких и британских научника указује да их има и у северној поларној регији.
Нису толико велика, попут рецимо језера Востока на Јужном полу, које је дугачко 250 километара. Највеће субглацијално језеро на Гренланду дугачко је само шест километара, а новооткривена језера се налазе под леденим покривачем дебелим неколико километара.
Притисак и геотермална топлота успевају да одрже воду у течном агрегатном стању, а вода настала отапањем задржава се у шупљинама. Услед све виших температура лед се отапа и креће се према океанима, а вода олакшава померање леда. Кад би се сав гренландски лед отопио, висина океана порасла би за седам метара.
Џејд Баулинг са Универзитета у Ланкастеру проучила је и прегледала 570.000 километара леденог покривача захваљујући подацима прикупљеним радаром у склопу програма НАСА.
Научници америчке свемирске агенције редовно су прелетали ледену плочу како би мапирали облике стена и њихову унутрашњост. Њихови подаци указују да се испод ледене плоче налази доста воде.
Баулингова је током истраживања установила да постоје 54 језера и да се, за разлику од оних антарктичких, груписаних око унутрашњих ледених делова, нова гренландска језера углавном налазе при крају леденог покривача који је стабилан и споро се помера.
„Она су и знатно мања од оних на Антарктику (1,4 километара просечне дужине)“, рекла је. На неколико места се види да је лед ‘пао’, али то је вероватно зато што су ти делови језера исушени.
„Ова ‘активна’ језера која се пуне и празне, резултирају подизањем и спуштањем леда“, каже научник Стивен Ливингстон и појашњава да вода из језера отиче сезонским каналима и да су ивице леденог покривача врло динамично подручје.
Истраживања су планирана на бројним језерима на Антарктику. Верује се да се у овим старим језерима налазе древни организми који су дуго били заробљени испод дебелог слоја леда. Хемијски састав воде и седимената требало би да донесе нове податке о временским условима на Земљи.
Професор Мартин Сигерт с Лондонског Империјал колеџа водио је истраживања на антарктичком језеру Елсворту.
„С обзиром на то да се ледени покривач битно променио у последњем циклусу Леденог доба, ова гренландска језера највероватније нису ‘превише’ стара. То значи да се одговори које можемо добити истраживањем језера Востока или Елсворта разликују од оних које бисмо добили бушењем на Гренланду“, рекао је.
„Споменута језера су само потенцијални ‘кандидати’ за проучавање и потребно нам је још података да бисмо донели одлуку да је ли овде корисно спроводити истраживања. Седећи логичан корак био би да се испита која су језера најбоља за даља истраживања. Ако се покаже да постоји интерес науке, тамо се могу послати стручне експедиције“, казао је.
Извор: Курир
