Француска би у будућем процесу договарања Београда и Приштине под контролом држала Србију, а САД Приштину.Француски председник жели да се озбиљније позабави проблемом Косова
До заокрета је дошло након посете Србији. Немачка се не слаже са таквом политиком.
Француски председник Емануел Макрон могао би у дијалогу Београда и Приштине да подржи поделу Косова, односно разграничење Срба и Албанаца!
Ово тврди новинар ТВ канала „Франс 24“ Лоран Руј, који, анализирајући Макронову посету Србији прошле недеље, наглашава да француски лидер жели да се озбиљније позабави проблемом Косова. Према његовим речима, Французи нису одустали од идеје разграничења, али морају о томе да се договоре са немачком канцеларком Ангелом Меркел.
Лоран Руј истиче да би у новим преговорима Американци контролисали Приштину, док би српске интересе заступао француски председник Макрон.
„У Србији је идеја о разграничењу и даље жива. Такође, ни Французи нису од те идеје одустали. То представља огромну разлику у односу на ставове Немачке, која не жели ни да чује за такву замисао. Зато је битно да се ове две земље претходно договоре. Биће веома тешко да Макрон у том погледу усклади ставове са Меркеловом“, наглашава Руј, додајући да би у преговоре требало да се укључи и званични Вашингтон.
„Француска би у будућем процесу договарања Београда и Приштине под контролом држала Србију, а САД Приштину и то није ништа ново. О томе се говори од тренутка када су Вучић и Тачи изашли у јавност са идејом разграничења, али у међувремену су се десиле таксе, па је све стало. Сад је питање када ће преговори бити настављени“, објашњава Руј.
Коментаришући наводе, бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић оцењује да је у питању процес који тражи време и који може да доведе до добрих коначних исхода за Србију.
„Пре свега , треба дефинисати шта значи разграничење. Здраво је ако је то подела Косова на два битна дела, али ако представља за нас малу симболичну територију на северу у замену за признање независности, то представља капитулацију. Надам се да ће и други светски и европски званичници да се угледају на њега, јер ипак Америка доноси коначну „пресуду“ на Балкану“, подвлачи Јовановић.
Политиколог Јелена Вукоичић каже да се Европска унија, али и француска, налази се под сталним притиском вашингтона када се ради о Косову.
„У том смислу треба посматрати и европску „толеранцију“ према овој квазидржавној творевини, која је епицентар криминала на Старом континенту. Логички гледано, Европи и Француској, као једној од најмоћнијих држава Европске уније, у интересу је стабилан и просперитетан Балкан. То сигурно није могуће остварити са политичарима попут Тачија и Харадинаја и пројектима попут „велике Албаније“, закључује Вукоичићева.
Извор: Ало
