Тумори на мозгу су најтежи и најподмуклији облици карцинома, јер се не зна како настају, против њих не постоји превентива, а симптоми се јављају тек у поодмаклом стадијуму, каже наш чувени неурохирург проф. др Даница Грујичић, директорка клинике за Онкологију.
Напада све млађе
Годишње од разних врста карцинома на мозгу у Србији оболи око 2.500 људи, али код још бар толико пацијената се овај тумор јави као метастаза неког другог рака, пре свега плућа, дојке и меланома. Посебно забрињава чињеница да се око чак пет одсто тумора мозга јавља у дечијем добу. Према речима професорке Данице Грујичић, код тумора мозга највећи проблем је то што се не зна шта га узрокује.
– Сем код одредених урођених болести централног нервног система, код којих долази до стварања тумора, узрок настанка карцинома мозга се не зна. Оно што смо приметили као клиничари у последње време јесте чињеница да се неке врсте тумора мозга, које су се раније јављале углавном код старије популације, сада јављају и у најмлађем узрасту и та је појава све чешћа. Превенција, нажалост, не постоји и обично се тумори дијагностикују када већ доде до развоја неуролошких проблема. Зато би посебно значајна била улога породичног лекара који познаје породицу и зна тачно постоје ли у њој одређене болести или не – открива проф. др Грујичић и додаје да се тумори мозга подједнако јављају као метастазе и као примарни карциноми.
– Око 2.500 људи годишње оболи од различитих врста тумура унутар лобање. Што тиче метастаза различитих других врста тумора, њихова учесталост је велика, посебно када су у питању малигни тумори плућа, дојке и меланома. Око 5 одсто тумора се јавља у дечјем добу. Симптоми болести углавном зависе од тога где се налази тумор. Најчешћи симптоми код одраслих пацијената су промене понашању, које некада могу бити веома дискретне и примећује их најближа породица пацијента. Нажалост, обично се пацијент тада не јавља лекару, већ се психичко стање даље погоршава и дијагноза се обично постави када пацијент има друге знаке тумора у глави, попут главобоље, мучнине, повраћања, слабости неке руке или ноге, губитак равнотеже, слабљење вида или слуха. Важно је да се примете те почетне промене у понашању, међу којима су и заборављање, неумесне шале, дезоријентисаност која може трајати неколико сати или дана, непрепознавање даљих чланова породице или пријатеља, коментари неуобичајени за човека или жену пре почетка болести – каже др Грујичић.
На питање којим методама се лечи ова врста канцера, др Грујичић одговара:
– Први корак је увек операција, било да се ради о биопсији тумора, односно узимању само делића за анализу, било да се ради о радикалној операцији. Ова друга метода примењује се када не постоји опасност од погоршања стања пацијента у виду слабости руку и ногу или губитка говора, вида и слуха. Код бенигних тумора радикална орерација значи најцешће излечење, али се дешава да у одређеном броју случајева хирург намерно остави мањи део тумора уз крвни суд или нерв уколико сматра да ће одстрањивањем тог дела угрозити пацијента. За малигне туморе обавезно следи након операције радиотерапија, а потом и хемиотерапија – објашњава саговорница и додаје да код тумора мозга излечење никада није стопостотно.
– Проблем код малигних тумора мозга је у томе што због специфичности њиховог раста кроз мождано ткиво увек остају групе ћелија далеко од основне масе тумора, које представљају услов за појаву рецидива.
Нема алтернативе, исхрана битан фактор
Даница Грујичић напомиње да је најбоље да док траје лечење пацијент не употребљава никакву алтернативну методу због могуће укрштене реакције са лековима. Треба се хранити здраво, ако је икако могуће користити намирнице без конзерванса и куповати прехрамбене производе од оних људи који у њиховој производњи не користе хемикалије. Након завршетка одређеног циклуса терапија, изузетно је важна физичка активност, макар и дужа шетња када год је то могуће. Када се ради о бенигним туморима, обично два до три месеца треба да се пацијент комплетно опорави уколико након лечења није било компликација. Код најагресивнијих тумора цео циклус лечења траје око девет месеци и након тога се пацијент мора редовно контролисати магнетним резонанцама, објашњава проф. др Грујичић.
СИМПТОМИ ТУМОРА МОЗГА
чудне промене понашања
главобоља
мучнина
слабост неког дела тела
губитак равнотеже
слабљење вида или слуха
дезоријентисаност
заборављање
САВЕТИ ЗА ИСХРАНУ
здрава храна
намирнице без конзерванса и адитива
домаћа храна
доста воћа и поврћа
умерена физичка активност
Извор: Информер/ Srbijadanas
