Шта значи порука Харченка да ће Русија подржати „креативно“ решење до кога се дође у дијалогу. Божиловић: То из угла Кремља није немогуће, али водиће рачуна и о својим интересима на Балкану.
КРЕАТИВНО решење до кога би дошли Београд и Приштина, а које би добило подршку Русије, морало би да буде на линији њених принципа везаних за изазове са којима се сама суочава, али и интереса које има у нашем региону.
Тако саговорници „Новости“ тумаче речи новог руског амбасадора у Србији Александра Боцан-Харченка, а некада активног преговарача у процесу решавања косовског питања, да ће „Русија подржати компромисно и креативно решење о којем морају да се договоре Београд и Приштина и које би Русија могла да брани у Савету безбедности УН“. Као и у ранијим порукама из Москве, и у овој од тек пристиглог у Београд руског дипломате, није пропуштено да се апострофира Резолуција 1244, али је помињање „креативности“ побудило спекулације да је Кремљ можда спреман да у крајњој линији подржи идеју о разграничењу, односно подели јужне српске покрајине.
Некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић каже, за „Новости“, да када се из Русије чује „креативно решење“, под тим се сматра да се креативност нађе у оквиру Резолуције 1244, а он сматра да у том опсегу има довољно простора за договор:
– Русија је за оно решење које се може бранити са становишта принципа суверенитета и територијалног интегритета Србије, она се залаже за поштовање принципа међународног права и уставног поретка Србије и стога то искључује било какву поделу Косова. А, у међународној пракси постоје различите форме „државне одрживости“, имамо и примере конфедерација, савеза држава…
Прочитајте још – Србија у центру „рата“ Америке против Русије
На питање да ли би Москва подржала решење до ког би дошли Београд и Приштина а које би подразумевало некакву корекцију граница, Јовановић каже да је тешко говорити хипотетички, али да је суштина сваке поруке која се чује из Москве – поштовање суверенитета и интегритета, иза којих стоји принципијелност Русије као и њени интереси, јер је то земља која је у Савету безбедности УН усвојила Резолуцију 1244, а која се на својој територији суочава са сепаратизмом.
И бивши амбасадор при ОЕБС-у Милован Божиновић сматра да ако би се Срби и Албанци нешто договорили, а што је у овом тренутку мало вероватно, да би тај аранжман Русија прихватила тек када израчуна како се то рефлектује на њене интересе, али не мисли да је из угла Москве подела Косова немогуће решење:
– Евентуални договор Београда и Приштине у најмању руку не би смео да смета Русији. У том смислу је добродошла изјава Боцан-Харченка, да се и ми боље оријентишемо. Што се тиче евентуалне поделе Косова, мислим да Москву не би узбуђивало да ли ће нека граница ићи 10 километара јужније или северније, али би је и те како занимало какве политике после тога следе на простору у коме она и даље има свој интерес.
О томе какав би требало да буде договор Београда и Приштине, свој став је изнео заменик помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Метју Палмер, рекавши да он мора бити свеобухватан: да има политичку, безбедносну, економску, трговинску, културну компоненту, део који се односи на заштиту имовине СПЦ на Косову…
– Фокусирање искључиво на мапе и територију далеко је од онога што би требало да подразумева свеобухватна нормализација. Шта је нормализација, могу да дефинишу само учесници у преговорима, а за то је потребно да се врате за сто – рекао је Палмер.
АМЕРИКА ГУРА МЕЂУСОБНО ПРИЗНАВАЊЕ
НАШ фокус је тренутно да обе стране вратимо преговорима. Када се то деси, онда ће се говорити о томе шта би могле да испреговарају. А то треба да дефинишу обе стране. Нико неће бити приморан да ради нешто што не може да уради. Али бисмо волели да се преговори одвијају у доброј вери и да иду ка договору који води међусобном признавању Србије и Косова и да отварају пут ка Европи. САД неће диктирати домет преговора – рекао је Палмер за Глас Америке.
Извор: Вечерње Новости
