Спикер, водитељ, текстописац и легенда Радио Београда и Радио-телевизије Србије Светислав Вуковић преминуо је у 83. години.
„Са великом тугом и жаљењем, обавештавамо вас да је 4. августа 2019. године, мирно, у сну, окружен највољенијима, у 83. години, преминуо Светислав Вуковић, спикер, водитељ, текстописац и истинска легенда Радио Београда и Радио Телевизије Србија“, потврдила је његова матична кућа РТС.
Вуковић је рођен 3. фебруара 1936. године у Штитарици код Мојковца, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију са малом матуром похађао је и завршио у Колашину. Четири разреда Више реалне гимназије завршио у Иванграду. Осми разред гимназије и велику матуру завршио је у Бијелом Пољу 1955. године.
Правни факултет у Београду уписао 1955. године на коме је и апсолвирао.
Првог новембра 1961. године, постављен је за спикера Радио Београда. Потом одлази на Радио-аутопут, најпре у Ниш а затим у Светозарево, па се сматра једним од оснивача те радио станице. Првог децембра 1967. године прелази у Други програм Радио Београда.
Желећи да се огледа у радио изразу и ван спикерског посла, првог јануара 1975. године добија звање новинара-водитеља и води и пише сценарио за једну у то време од најслушанијих емисија на радију уопште „Сунце, море, бит и хит“. Поред „Минимакса“, „Пријатеља звезда“ и „Дежурног студија“ био је то један оних забавних програма средином седамдесетих који су учинили прекретницу у тој врсти радио програма.
Један је од од четворице родоначелника тог новог занимања, односно облика новинарства у електронским медијима. У то време примљен је у Удружење новинара Србије.
Пошто се указала потреба на Другом програму за спортском емисијом поверен му је програм суботом поподне „Музика, спорт, музика“, а супервизор је био легендарни Радивоје Марковић.
Марта месеца 1978. године заједно са овом емисијом прелази на Први програм радија. Новембра 1978. добија звање уредника-водитеља, да би јула 1981. године преузео уређивање и вођење емисије „Време спорта и разоноде“.
За шеснаест година рада на том програму,поред уобичајеног уређивања и вођења, истичу се и ауторске серије. Најпре серија разговора под називом „Асови ЈУ фудбала“ – својеврсна антологија великана фудбалске игре на просторима претходне Југославије која обухвата три генерације рођене у периоду од 1918. до 1948. године, од Фрања Велфла до Јована Аћимовића.
Друга велика серија разговора насловљена је „Југословенске олимпијске легенде“, о спортистима који су освајали олимпијска одличја за три Југославије.
Од средине осамдесетих година поред емисије „Време спорта и разоноде“ уређује и води и низ других емисија.
Током свог четрдесетогодишњег рада опробао се у разним жанровима радио израза од спикера, преко извештача, репортера-водитеља, па до уредника емисија.
Рад на телевизији
Први наступи на београдској телевизији датирају још од 1961. године. Била је то серија научних програма у којима је скоро годину дана био водитељ.
После тога, почетком седамдесетих огдина следи серија емисија о ствараоцима југословенске забавне музике „Чезнем да сам са вама“. Били су то портрети Радослава Граића, Војкана Борисављевића, Ђела Јусића, Мојмира Сепеа, Александра Кораћа и других. Био је и косценариста и водитељ серије.
Познат је и по серијама „Сећаш ли се оног сата“, „Сабори у Србији“, „Чаша воде са извора“.
На телевизији је водио или преносио и концерте озбиљне, забавне и народне музике, као и емисије и директне преносе значајних државних празника и историјских датума.
Био је водитељ Драгачевског Сабора, Омладинског фестивала у Суботици, Београдског џез фестивала, Месама, Фестивале народне и забавне музике, Вуковог сабора у Тршићу, Сабора народног стваралаштва у Тополи…
Заступљен је са неколико песама у „Антологији црногорског пјесништва за дјецу“, Антологији „Ризница српског песништва за децу“, Антологији „Најлепше љубавне песме написане на српском језику“ и Антологији светске дечије поезије „Плави зец“. Са десет песама заступљен је и у Антологији „Љубав је само реч“ (по његовој чувеној песми), у којој су најлепше љубавне песме компоноване од стране најпознатијих југословенских аутора ове врсте музике.
Од 1965. године па до данас написао је готово хиљаду текстова за разне музичке жанрове: сериозне, забавне, староградске, дечје, народне музике. Освајао је је награде и признања на фестивалима у Београду, Загребу, Опатији, Љубљани, Скопљу, Приштини, Новом Саду, Будви.
Изашао је це-де са најпознатијим мелодијама: „Љубав је само реч“, „Одисеја“, „Ја те волим“, „Маестро и виолина“, „Кад бих знао да је сама“ и многим другима које су певали најпознатији југословенски певачи.
Награде и признања
Добитник је многих награда и признања за новинарски и водитељски рад.
Припала му је Годишња новинарска награда Радио-телевизије Београд 1982. године за серију емисија „Девијације у спорту“.
Такође, добио је годишњу награду Радио-телевизије Београд за водитељство 1993. године као и две награде за радио водитељство 1983. и 1988. године.
Освоји је и Оскар популарности „Радио ТВ ревије“ за емисију „Време спорта и разоноде“.
Награда за животно дело Радио-телевизије Србије припала му је 1999. године, а 2000. године је био најбољи водитељ РТС-а.
Био је дугогодишњи председник Удружења радника естрадне делатности Србије и потпредседник удружења Естрадни уметници Србије. Имао је бројне функције у новинарској организацији Радио-телевизије Србије. Пензионисан је 2000. године, после 43 године проведене у РТС-у.
Време сахране биће накнадно објављено.
Извор: Курир
