Џејд Смит је била пресрећна кад је сазнала да је трудна, а касније најтужнија на свету јер јој је прва сахрана икада била сахрана њене бебе.
Првих шест месеци трудноће прошло је релативно без проблема, али је у 28. недељи трудноће Џејд почела да примећује смањене покрете бебе у стомаку.
Упркос томе што је то речено лекарима, они су то занемарили и тврдили да је све у реду.
Али, живот 25-годишњакиње потпуно се променио заувек кад је њено рутинско скенирање у 36-ој недељи трудноће завршило трагичним вестима да је преминула њена девојчица Дарси-Роуз.
Сломљена због губитка ћерке, Џејд каже да је тада била остављена у болници да схвати шта се догодило – док су је друге мајке и њихове бебе окруживале.
Џејд никада раније није морала да иде на сахрану и суочила се са незамисливим искуством да прво мора ићи на сахрану сопствене ћерке.
Сада се коначно осећа спремном да проговори о опасностима од смањеног помицања бебе у стомаку и позива на то да се то озбиљније третира.
Џејд, из Рејнс Парка у Лондону, рекла је:
– Бабица ме погледала и рекла само “бебе нема “. Моја мама је вриштала и била сломљена. Нисам разумела. Гурала сам стомак очекујући да се помери, кретала се тог јутра. Након што сам је родила, стављена је у моје наручје, то је био најгори осећај на свету. Сахрана Дарси-Роуз је била моја прва сахрана у животу и зато што је то била моја ћерка, моја прворођена, била је врло тешка.
Сахрана је била врло брзо након што се родила. Све време сам била у шоку. Сећам се да сам после сахране разговара с бабицом и објаснила да се не сећам пуно. То што сам је изгубила потпуно ми је променило живот – прича Џејд.
Ујутро пре него што је примила лошу вест, чак је снимила видео-снимак своје бебе која јој удара у стомак.
Више од пет месеци након што је мала Дарси-Роуз умрла, Џејд тврди да још увек нема појма шта се догодило у току та 24 сата.
– Дијагностикован ми је гестациони дијабетес и након 36 недеља, сваки дан сам морала да радим анализе крви, али уопште нису били лоши. У среду (пре него што је умрла) сам отишла да провере моје резултате крви и рекла сам да се беба помера, али не као пре. Прегледали су ме и покушали су да ме пошаљу кући, али рекла сам да ми је доста и да желим да се породим јер сам забринута. Стално сам им говорила: није ли боље да се породим сада?”
Само су понављали да нема разлога за бригу, па су ме резервисали за порођај за два дана. Следећег дана (четвртак, 29. фебруара), отишла сам код бабице. Укључила је монитор за откуцаје срца и уопште није било откуцаја срца. Одвезли су ме у болницу да поновим тест, али опет није било откуцаја срца. Била сам тако збуњена. Рекли су ми да је добро као дан раније.
Након што су јој доктори дали таблету, Џејд је наредног дана (петак, 1. март) заказан царски рез.
Кад јој је малена Дарси-Роуз била положена у наручје, лежала је у кревету у порођајном одељењу, окружена криковима новорођених беба.
Џејд је рекла: Одвели су ме на порођај са свим осталим бебама и родитељима. Мислим да то није у реду. Рекла сам им да требају изградити нову собу за родитеље који изгубе бебе. Последња ствар која им је потребна је да прођу кроз слушање новорођених беба. Не разумете то. Очекујете да ће се померити, очекујете да ће отворити очи, а неће. Да су одвојили време да прочитају моје белешке, она би и даље била овде.
Након што је њена беба преминула, Џејд тврди да је била у стању шока.
– Најгора ствар за мене (након што је умрла) је што сам је оставила у болници и нисам могла да је однесем кући. Не желим да друге мајке пролазе кроз оно што сам прошла. Желим да направим промену – каже Џејд.
Џејд и њена породица су сахранили малу Дарси-Роуз у малом белом ковчегу и гробу на ком је положено на стотине цвећа.
– Желим да мајке постану свесније о ризицима смањеног кретања бебе. То се може догодити. Маме морају да иду у болницу и увере се да их заправо слушају. Иако се тестови чине да су добри, лекари их морају надгледати током дана и не слати их кући – прича Џејк.
Портпарол лондонске болнице Сент Џорџ рекао је: Желимо да изразимо наше искрено саучешће Џејд и њеној породици због тужног губитка њихове бебе Дарси-Роуз у марту. Наше дубоко саосећање с њима. Спроводимо интерну истрагу и зато за сада нисмо у могућности да коментаришемо случај.
Извор: Ало
