Амерички сенатор Линдзи Грем поручио је у Подгорици да снаге које су подривале пут Црне Горе у НАТО морају бити поражене на парламентарним изборима 2020. године. Боравећи у Црној Гори на челу делегације Конгреса САД, он је саопштио да ће наредни избори бити велики тест за Црну Гору, те да ће их свет „са пажњом пратити“.
– Ако ти избори добро прођу, то ће бити сигнал за ЕУ и САД да је у Црној Гори чврсто успостављена демократија. Снаге које желе да подривају напредак Црне Горе на њеном путу ка демократији и које су подривале напоре ка њеном путу ка НАТО, такође су снаге које раде против нас. Важно је да их поразимо овдје, не само због будућности Црне Горе, већ и због будућности целокупног региона“, саопштио је Грем.
Злокобна и дрска порука
Порука америчког сенатора, који се у Подгорици у истом дану састао са председником Скупштине Иваном Брајовићем, премијером Душком Марковићем, те председником Милом Ђукановићем, чини се да је ипак нарочито злокобна по онај дио црногорског друштва и опозиције који се противио уласку државе у НАТО.
Њима је, по свему судећи, поручено да је главни интерес Америке у Црној Гори да те снаге нипошто и ни у којој варијанти на изборима не могу доћи на власт, као и да ће избори 2020. године показати да ли ће „демократија у Црној Гори остати заувек“.
Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да би поруке које је јуче саопштио сенатор Јужне Каролине у Црној Гори у било којој цивилизованој земљи представљале својеврстан дипломатски скандал.
Саговорник Спутњика нема дилему да под „снагама које су подривале пут Црне Горе у НАТО“ амерички сенатор засигурно подразумијева спољни фактор – Руску Федерацију, као и унутрашњи – све оне ентитете и појединце у Црној Гори који су се супротстављали угуравању земље у НАТО, али је, како додаје, веома чудно да једна велика и моћна држава као што је САД може слати у иностранство делегације сенатора, који на овако дрзак и отворен начин прете људима који другачије мисле.
– Међутим, речи сенатора Грема, упућене домаћим противницима уласка Црне Горе у НАТО, могу се протумачити само као отворена претња људима и организацијама које имају другачије мишљење о безбедносном и спољнополитичком курсу земље од њега – каже Вукићевић.
Недостаје оштар протест
Наш саговорник је мишљења да би, да је Црна Гора макар у извесној мери демократизовано друштво, осим институционалног реаговања поводом изјаве сенатора Грема, обавезно било обраћање и опозиционих странака.
– Ту не мислим само на оне које су се противиле уласку Црне Горе у НАТО, јер се њихова реакција подразумева, већ и на странке такозване грађанске оријентације. Оне би морале реаговати код амбасаде САД, чији су иначе чести гости, и упутити оштар протест због претњи сенатора Грема грађанима Црне Горе. Амбасада САД би морала осудити изјаву сенатора Грема – категоричан је Вукићевић.
За политичког аналитичара Луку Радоњића посебно је споран дио изјаве сенатора Грема у ком се каже „да ћемо поразити оне који поткопавају напредак Црне Горе“ и „снаге које раде против нас“.
– Утисци поводом ове изјаве, која садржи више туторског, а мање партнерског односа, крећу се од збуњености до забринутости. Поставља се питање на кога је Грем мислио када је рекао „нас“, на кога је мислио када је казао „они“, и на концу, да ли се директно умијешао у политичке квалификације и отворено пружио подршку једнима, а пријетњу другима – запитао се Радоњић.
За оружана решења
Саговорник Спутњика подсјећа да је у црногорској јавности сенатор Линдзи Грем углавном препознат као заговорник оружаних решења, као што је случај са Венецуелом и Мадуром, па овај аналитичар страхује да ли је сенатор под поруком „поразићемо“ тражио какву аналогију са Јужном Америком, или га је, пак, израз „Монтенегро“, који је, у виду презимена, веома присутан у Јужној Америци, само случајно упутио на пријетећи речник.
Радоњић упозорава да овакве поруке америчких званичника, нажалост, осим отворене подршке црногорским властима, прије свега упућују да се у Вашингтону и даље инсистира на концепту креирања „лојалне опозиције“ у Црној Гори, па су утолико овакве изјаве, прије свега, отворена порука опозиционарима да, ако желе власт, морају пригрлити атлантистички курс.
– Све је више мишљења да одређене западне администрације желе промјене, али не у власти, већ у опозицији, особито у оном традиционалистичком дијелу, за који се вјерује да је идеолошки монолитно јак и још увијек веома снажан опозит режиму. Све те дилеме било би корисно ријешити, јер потенцијално отворено сврставање страног званичника на једну страну, посебно уз такав речник, и потенцијалну пријетњу опозицији, никако не припада демократској традицији, посебно не оставштини Томаса Џеферсона и других америчких политичких и философских доајена – јасан је Радоњић.
Извор: Информер.рс
