Мошти светог кнеза откривене су 1381. године и положене у саборној цркви манастира.
Српска православна црква и верници данас славе светог Александра Невског, односно пренос његових моштију.
Свети Александар Невски био је син кнеза Јарослава, а од малена био је срцем окренут к Богу. Био је правдољубив, жалостиван,истински побожан, презирао је сујету света. Од ране младостизаволео је Христа, увек био жељан свете мудрости светих Отаца, а највише је волео да ноћи проводи у молитви.
1236. године постао је новогородски кнез, а победио је Шведе на реци Неви и зато је прозван Невски. Силним га је чинила вера у Божју помоћ и војницима је пре битку говорио: “Бог је не у сили него у правди“. Једном приликом јавили су се светитељи Борис и Гљеб једном његовом војводи и обећали своју помоћ великом кнезу.
Након што је постао велики Владимирски кнез, Александар се много трудио на подизању и уређењу Руске земље, која је у то време патила од татарског насиља. Није био само заштитник и чувар Православља него и неустрашиви исповедник свете православне вере. У Златној Орди татарској није хтео да се поклони идолима нити да прође кроз огањ. Том приликом рекао кану Батију: “Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари; клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме који је створио небо и земљу; Њему служим и Њега почитујем”.
Због његове мудрости, храбрости, телесне снаге и красоте уважавао га и татарски кан. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дела милостиње.
Двадесет седам година кнезовао је трошећи цело своје биће у христочежњивим подвизима и трудовима. Најзад, осећајући да му се приближава одлазак из овога света, он је примио монаштво и монашко име Алексије, причестио се светим Тајнама, и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у својој 43. години.
Сахрањен је у манастиру Рождества Пресвете Богородице, у Владимиру. При сахрани, када је митрополит хтео да му стави у руку опроштајну грамату, он је сам, као жив, отворио руку и узео грамату.
По наређењу цара Петра Великог 1724. године чесне мошти светога кнеза су пренете у Петроград, у Александро-Невску лавру, где почивају и сада.
Руска црква канонизовала је Александра Невскогзбог његових хришћанских врлина, а током времена стварале су се и приче о чудима везаним за његов лик.
Једна од таквих прича је да се у цркви где је почивало тело свеца, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: “Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци”.
Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је наводно видео човек који брине о цркви и о томе известио црквене власти.
Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вером, добили исцељење. Зато се верује да свако ко има неког болесног или “слабог” у породици, мора сутра ујутру отићи у цркву, упалити свећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи.
Извор: БКТВНеwс/црквеникалнедар/Србија јавља
