Пораст броја срчаних удара ових дана је евидентан због наглог пада температуре за 15 степени.
Такође, како упозоравају кардиохирурзи, људи муку муче с наглим скоком крвног притиска или његовим падом, те је због тога од највећег значаја да кардиолошки пацијенти обавезно узимају своју редовну терапију и да се у случају појаве бола у грудима, трњења руку, језика или несвестице одмах јаве лекарима.
Ангина пекторис
Кардиохирург проф. др Миљко Ристић каже за Курир да нагле метеоролошке промене највише утичу управо на грађане с кардиоваскуларним проблемима.
– Углавном се ради о пацијентима који имају прикривену ангину пекторис, која не даје неке посебне симптоме док не дође до промене времена, у смислу захлађења или повећања температуре. Крвни судови подједнако реагују и на повишену и на снижену температуру. У Србији је буквално преко ноћи температура пала за десет до 15 степени, због чега је дошло до сужавања крвних судова, кроз које онда пролази мање крви. Кад је мањи проток крви кроз крвне судове, срце се мање храни и то, нажалост, резултира инфарктом – каже Ристић и саветује грађане да прате метеоролошке прогнозе:
– Кад се најављује нагла промена времена, попут овог захлађења, грађани треба да се припреме и пре свега адекватно обуку. Посебно је важно да заштићен буде део грудног коша с предње стране, да пацијенти узимају терапију на време и да строго воде рачуна целе године о наглим падовима температуре – каже др Ристић.
Умре цео град
Србија заузима треће место у свету по броју смртних случајева од инфаркта, одмах иза Русије и Украјине. Сваког дана деси се 47 срчаних удара, а 15 људи умре од инфаркта. Статистика каже да годишње због тога остајемо без једног града величине Зајечара или Бора. Забрињава и истраживање које показује да и они који преживе срчани удар тешко мењају лоше животне навике, терапије се придржавају углавном само годину дана, информације о опоравку траже на интернету и месечно троше више од 5.000 динара на набавку нових, ефикаснијих лекова. Од болести срца и крвних судова у Србији сваког дана умре 147 особа, а само прошле године кардиоваскуларне болести биле су узрок смрти 53.668 људи. Водећи фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести су пушење, неправилна исхрана и недовољно физичке активности.
Бол у грудима
ОДУМИРАЊЕ СРЧАНОГ МИШИЋА
Инфаркт миокарда је одумирање мањег или већег дела срчаног мишића, настало због недовољне снабдевености крвљу. Коронарна артерија је крвни суд који снабдева срце крвљу и кисеоником. Зачепљеност коронарне артерије ускраћује снабдевање срца кисеоником, што изазива оштећење срчаног мишића које доводи до притиска и бола у грудима.
Извор: Курир.рс
