Амерички приступ косовском проблему, који се базира на економији, може да отупи оштрице радикалних политичара косовских Албанаца. С друге стране, овакав приступ ништа не говори о томе како би политичко решење могло изгледати.
Кроз речи специјалног изасланика америчког председника за дијалог између Београда и Приштине Ричарда Гренела говори Доналд Трамп као успешан бизнисмен, мишљење је некадашњег шефа југословенске дипломатије Владислава Јовановића о Гренеловој посети Београду.
Гренел је у српску престоницу стигао из Приштине, а прва порука у Београду упућена је преко налога Амбасаде САД на Твитеру. У њој се наводи да „грађани Србије и Косова желе мир, економски развој, радна места и бољи живот за своју децу“.
Економија лабави политику
Да Гренел жели у први план да стави економски приступ у решавању косовског проблема, потврдио је и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж који је имао састанак са специјалним изаслаником америчког председника пре председника Србије Александра Вучића, а саопштење из председништва Србије такође је одисало економским порукама:
„Снажно уверење Трампове администрације јесте да економски развој, креирање нових радних места и повећање прилика у области трговине представљају кључни део за обезбеђивање трајног мира. Циљ је да наше партнере у Србији и на Косову и Метохији доведемо до свеобухватног решења како би се разрешиле тачке сукоба у региону. Обе стране ће морати блиско и брзо да сарађују, гледајући у будућност“.
Економски прилаз косовском проблему учињен је са циљем да се економским развојем олабави политичка затегнутост и да се од економске сарадње осети обострана корист, како би јавност почела да верује да би компромис био реалан и прихватљив, сматра Јовановић.
„Тиме би се отупиле оштрице радикалних ставова албанских косовских политичких личности, поготово оних из времена рата. С друге стране, ништа се не говори о томе како би политичко решење могло изгледати. Компромис није ни у најави, само се претпоставља да би лабављење кроз отварање и нагло ширење економске сарадње створило погодну климу која би лакше решавала осетљиве политичке задатке. То је очекивање које може, али не мора да буде крунисано успехом политичке природе. Више говори о томе да Трамп кроз уста свог специјалног изасланика жели да све ране на Балкану превије економским лековима и завојима“, наглашава Јовановић.
Здраво, али (не)довољно
Свака политика мора да пређе преко економског терена, али у односима између Срба и Албанаца у питању су, како каже Јовановић, осетљиве етничке границе, историјска наслеђа, емоције верске и политичке природе, тако да нимало није извесно нити сигурно да ће такав један ход аутоматски да буде награђен политичким компромисима.
„То је прилаз који је сам по себи здрав, али да ли је довољан да реши ту кључну историјску енигму коју представља Косово, то је дискутабилно. Не верујем да је то довољно. Потез је добар, али није довољан, потребно је да се сагледају реалности, да се схвати и прихвати да је један део наше територије насилно, бесправно издвојен из матичне контроле и проглашен некаквом независном државом“, категоричан је Јовановић.
Мора се исправити грешка
Одлука међународне конференције о бившој Југославији из 1991, да се све бивше југословенске републике приме у УН у својим авнојевским границама, ратификовала је светска организација и Србија је у тим границама примљена у УН, између осталог и гласом Вашингтона. Како то, одједном, да се само када је Србија у питању границе могу мењати и то без њеног пристанка, пита се Јовановић.
„То је веома негативан резултат, за шта одговорност сносе Америка и њени савезници. Потребно је да се то расправи на један отворен начин и да се из тога извуку потребне консеквенце, а то је да се односи између Албанаца и Србије реше кроз рестаурацију пуног државног суверенитета Србије над Косовом и Метохијом и да се у оквиру тога постигне највиша могућа аутономија за Косово“, каже Јовановић.
Све у свему, према Јовановићевој оцени, Гренелова понуда је добар корак, који би требало да олабави односе, стиша емоције и припреми терен за озбиљан разговор о коначном решењу, које мора да буде на линији поштовања међународног права, односно пуне примене Резолуције 1244 и пуног поштовања одлука међународне конференције о Југославији и њене одлуке о републичким границама као међународним границама.
Извор: rs.sputniknews.com
