Иако су сви представници најмоћнијих земаља света слали упозорења председнику Турске Ердогану да не спроводи интервенцију у Сирији, оружане снаге Турске започеле су војну кампању.
Турска осокољена економским растом у претходних 20 година, као и улогом главног партнера НАТО у том делу света све до покушаја пуча 2016 велику пажњу посвећивала је модернизацији и омасовљавању својих оружаних снага и данас мора се признати представља респектабилну војну силу.
До горе споменутог покушаја пуча није наравно није дошло спонтано. Све су прилике да је он покушан уз логистичку подршку до јуче великих партнера из НАТО и САД. Међутим постаусе питање зашто су Американци покушали тај пуч.
Одговор се можда налази у садашњости. Данас када Ердоган не хаје за упозорења ни Америке ни Европе ни Русије о могућим последицама класичне војне агресије на страну земљу тј. Сирију. Турска је у једном тренутку постала економски, војно и политички ( огроман утицај тада у време покушаја пуча у Босни и на Косову као и Азији) изузетно моћна и више јој није одговарао систем унутар НАТО где се гласа о предлозима, а где последњу реч ипак имају САД.
Садашње понашање Ердогана показује да он није човек за колективни систем ни вредности ни одлучивања већ особа која гледа искључиво свој политички интерес не хајући за интерес ни свог народа који може бити угрожен санкцијама Америке због агресије на Сиријској територији. Дакле може се закључити да су Американци на неки начин хтели да се реше оваквог соло играча у НАТО и на власт у Турској доведу неког умеренијег и предусетљивијег.
Сама војна интервенција у Сирији може довести до низа озбиљних проблема.
Намера Ердогана је да погранични појас очисти од Курда и осталих и ту смести 2,5 милиона избеглица које се тренутно налазе у Турској. Али где ће их сместити ?
У ратом порушене градове које Турска авијација и артиљерија тренутно сравњују са земљом ?
Турска економија не може поднети изградњу смештаја за толико људи, она једва издржава да им у Турској обезбеди основне животне потребе. Пре ће бити да Ердоган жели да се реши Курда на својој граници што никада није ни крио. Народа од 17 милиона који нема своју државу.
Народа који чува 20.000 терориста ИСИС у затворима, камповима у том подручју. Истих оних за које је председник Трамп рекао да их њихове матичне државе морају примити назад па им судити. Успех ове авантуре вероватно би требало да надомести губитак подршке међу бирачима који се видео у великим градовима. Тамо где људе занима мир, просперитет, где још постоји секуларна држава која тежи што бољим односима са развијеним земљама.
Ердоган је запретио Европи да ће пустити избеглице према западу. Немачка је одговорила стопирањем испорука војне опреме. Америка разматра пакет економских санкција. Русија критикује али опрезно, ипак је Ердоган најавио куповину додатне војне опреме од Москве. Али Курди су ти од којих зависи безбедност у Европи.
Буду ли се осетили угроженима и остављенима од свих, питање је како ће решити проблем 20.000 затворених терориста. Илузија је да ће их чувати и хранити док их Турска бесомучно бомбардује. Најгори сценарио по европску безбедност је да их једноставно пусте на слободу и да ти фанатици преплаве европске градове који су искуство показује веома рањиви. Друга опција може бити масакр до сада невиђених размера у затворима који би остали без већег броја чувара и хране.
Србија у овом тренутку мора да направи план херметичког затварања граница какав смо спровели пре неколико година уз помоћ Војске на српско-бугарској граници у исто време водећи рачуна о мигрантима који су већ смештени на нашој територији јер постоји велика могућност да многи од њих имају додира са онима смештеним у логорима и затворима које држе Курди а који се колико сутра могу наћи на слободи.
Извор: Srbijadanas.com
