Одлука Грчке православне цркве да цариградском патријарху Вартоломеју призна право да одобрава аутокефалност црквама је велика грешка, сматрају грчки теолози, упозоравајући да то отвара пут да Константинопољ врши притисак на друге помесне цркве у вези са „новом црквом“ Украјине.
Стидим се одлуке Синода — крећемо се у правцу раскола, тврди грчки теолог Николаос Савопулос, разочаран одлуком Светог синода Грчке православне цркве донете на седници 12. октобра, којом је архиепископу атинском и целе Грчке Јерониму дато право да „настави да се бави питањем признавања цркве Украјине“.
Савопулос упозорава да током заседања Синода нису поштовани Устав ГПЦ и свети канони.
„Извесни извори из црвених кругова тврде да за доношење одлуке нису имали двотрећинску већину гласова Светог синода. У званичном саопштењу помиње се да се само седам митрополита није сложило са одлуком. Према информацијама којима располажем, било их је много више него што је саопштено“, наводи теолог.
Званично признање „нове цркве“ Украјине ће, објашњава даље саговорник Спутњика, ступити на снагу само уколико архиепископ Јероним почне да током службе помиње Епифанија, поглавара „нове цркве“ Украјине.
Са њим се слаже и свештеник, професор теологије на Теолошком факултету Универзитета „Аристотел“ у Солуну и историчар Теодор Зисис, који тврди да је признање велика грешка Синода, а сама процедура на заседању Синода, без гласања, неправилна.
Ситуација без преседана
„Аргументи, које је архиепископ навео у извештају, нетачни су и са теолошке и са историјске тачке гледишта. Полазећи од лажних аргумената, Грчка православна црква је безразложно признала аутокефалност (украјинске цркве). У оквиру васељенске православне цркве дешавају се потреси које је требало избегавати“, констатовао је Зисис.
Он истиче да је ситуација са којом се православље суочава без преседана.
„Не знам како ће реаговати остале помесне православне цркве. Верујем да ће многе упорно подржавати митрополита канонске Украјинске православне цркве Онуфрија. Други ће бити приморани да следе пример Грчке православне цркве“, објашњава Зисис.
Истовремено, он сматра да ће канонска УПЦ имати проблема са Грчком православном црквом, као и да ће се Московска патријаршија дистанцирати од Грчке.
„Имаће проблема са нама. Будући да духовно комуницирамо са расколницима и сами постајемо расколници. Мислим да ће Руска православна црква прекинути везе са Грчком православном црквом, као што се догодило и са Цариградском патријаршијом. То ће се одразити и на верски туризам руских ходочасника у Грчку. Ситуација постаје све компликованија“, изричит је професор.
Он наглашава да аутокефалност украјинске неканонске цркве не би требало одобрити, као и да се у том ставу не треба руководити етничким критеријумима, јер се вера мора ставити изнад нације.
„Грци, Руси, Румуни, Грузини — ми смо једно, православци. Нажалост, Грчка православна црква је деловала на основу етничких, националистичких, а не православних, канонских и саборних аспеката“, додао је професор.
Кипарски архиепископ покушао да посредује
Зисис такође сматра да се Васељенска патријаршија неће договорити са Московском патријаршијом.
„Кипарски архиепископ је покушао да иступи као посредник како би се пронашло решење, али је на крају само добио укор цариградског патријарха. Само ако ствари постану још горе и доведу до потпуне поделе, можда ће се тада замислити над решењем тих неслагања“, констатовао је теолог.
Према његовом мишљењу, да Грчка православна црква није донела такву одлуку, можда би васељенски патријарх схватио да није у праву.
„Сада му је Грчка православна црква дала право да почне да врши притисак на друге помесне цркве са циљем признања аутокефалности. Иста ситуација се догодила приликом процеса усвајања новог система рачунања времена, када су политичке силе вршиле притисак на цркву. Поделили смо црквени календар, због чега се празници у Грчкој, Јерусалиму и на Светој Гори славе различитим данима“, закључује Зисис.
Тешка ситуација у православљу
Слично мишљење о одлуци Грчке православне цркве дели и теолог, члан Братства теолога „Сотир“ Ставрос Бозовитис, који оцењује да је у православном свету наступила тешка ситуација након одлуке Грчке православне цркве.
„Питање јединства је најосновније и једно од најтежих. Помесне православне цркве, добровољно или нехотице, постају геополитички инструменти“, истиче он.
Коментаришући умешаност САД у одлуку Грчке православне цркве, Бозовитис каже да се црква користи у играма против Русије.
„САД против Русије, НАТО против Русије. Они користе цркву у тим играма. САД се воде својим интересима, исто као и по питању Македоније. Њих не занима црква“, закључује Бозовитис.
Извор: rs.sputniknews.com
