Осам од десет највећих европских загађивача ваздуха налазе се у Србији и Босни, а друга два су у Бугарској и Пољској. У 2016. години, српска електрана Костолац Б је надмашила Угљевик из Босне и Херцеговине, чиме је постала најозлоглашенији загађивач сумпор-диоксидом. Костолац Б и Угљевик „заслужни“ су за половину свих загађења СО2 из фабрика угља у региону Западног Балкана.
Ово је на, недавно одржаном Београдском безбедносном форуму, у оквиру једног од панела о климатским променама, изјавио Јанез Копач, директор Енергетске заједнице.
Његове наводе поткрепљује и извештај назива „Хронично загађење угљем “ (Цхрониц Цоал Поллутион), на коме је радило неколико референтних организација, укључујући и Хеалтх анд Енвиронмент Аллианце (ХЕАЛ) и Греенпеаце.
Јасно је да извештај садржи аларматне податке о загађењу које потиче са наших простора, имајући у виду да је прва обрађена тачка анализе названа „Угаљ Западног Балкана угрожава јавно здравље Европе“.
– Загађење ваздуха, из електрана на фосилна горива или других емитера, не познаје границе. Електране на угаљ у земљама западног Балкана – Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора, Косово и Србија – иако нису чланице Европске уније, доприносе загађењу ваздуха емитујући забрињавајуће високе нивое загађивача, који се шире до великих удаљености – наводи се у овом извештају.
Узрок томе јесте чињеница да су фабрике угља на Западном Балкану веома старе и испод стандарда, додају. Подаци датирају из 2016. године и показују 16 електрана у овом региону емитује више сумпор диоксида него све фабрике угља у Европи, а има их 250.
У 2016. години, српска електрана Костолац Б је надмашила Угљевик Босне и Херцеговине постаје највећи загађивач сумпор-диоксидом. Костолац Б и Угљевик чине половину свих загађења СО2 из фабрика угља у региону Западног Балкана, а ове две електране су саме одговорне за око четвртину свих емисија СО2 у Европској унији и на Балкану, заједно!
Ко су, конкретно, ти злогласни загађивачи?
Како се може ишчитати из графикона приложених у овој анализим, Костолац Б је на првом месту по емисији штетних СО2 гасова. Прати га Угљевик, затим Никола Тесла А, такође из Србије, па онда опет босански Какањ. На петом месту је Костолац А, затим Никола Тесла Б, Тузла (БиХ), македонска Битола и бугарска Марица.
Дакле, пет из Србије, три из Босне.
Даље, нисмо се прославили ни када је у питању листа десет највећих емитера штетних ПМ честица: Косово Б је на првом месту, Гацко (БиХ) следи, затим Колубара А, Никола Тесла А, Угљевик (БиХ), Битола, Костолац Б, по једна пољска и једна румунска електрана и Костолац А на десетом месту.
Пет српских и две електране из БиХ нашле су се на овом списку.
Аутори анализе подсећају да су земље западног Балкана 2005. године потписале уговор о Енергетској заједници, који има за циљ да обједини тржиште енергије Европске уније са тржиштима њених суседа, а уговором је одређен рок да потписнице до 2018. године морају да почну да се придржавају правила о контроли загађења у складу са прописима ЕУ.
Међутим, обавезни кораци ка здравим изворима енергије, у великој мери су запостављене и одложене у региону.
Док се владе у ЕУ боре за смањење емисије загађења, ради одржавања стандарда квалитета ваздуха, додатно и штетно загађење допире од земаља Западног Балкана: БиХ, Северне Македоније, Црне Горе, Косова и Србија, а то је чињеница која се често занемарује, наводи се у извештају.
– Електране на ЗБ, које раде на угаљ, значајан су изазов за јавно здравље – пише у извештају.
И заиста, драматичне су сразмере тога колики утицај загађење ваздуха има по здравље људи. Преко 500 особа умрло је превремено у Србији 2016. године, услед здравствених компликација изазваним загађеним ваздухом, који су удисали. Такав скор Србију је (на овој мапи) буквално обојио у црно!
Поређења ради, тај број у Шпанији исте године износио је 12.
Извор: Блиц.рс
