Српска православна црква и њени верници славе данас празник посвећен Светој Петки – Преподобној мати Параскеви, која је била заштитница жена, сиромашних и болесних.
Верује се да се на Калемегданској тврђави налази чудотворна вода која лечи оне који је узимају с вером у Бога и љубављу према Параскеви. Капела Свете Петке на Калемегдану подигнута је на извору, а ту се чувају и два прста њене десне шаке.
Света Петка у српском народу веома је поштована и цењена. Сматра се заштитницом жена, а, према предању, помагала је болесне и хранила гладне. Њен култ негује се вековима у југоисточној Европи, како код Срба, тако и код Грка, Румуна, Бугара, а поштују је и поједини нехришћански народи на средњем истоку.
Св. Петка, односно Преподобна Петка – Параскева, славна је светитељка српског порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, турски Бојадос), између Силинаврије и Цариграда. Родитељи Св. Петке били су имућни и побожни хришћани и осим Петке имали су и једног сина, Јевтимија, који се за живота родитеља замонашио и касније постао знаменити епископ Мадитски.
Након смрти родитеља, млада Петка, жељна живота подвижничког Христа ради, напустила је дом родитељски и отишла најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизивала све до своје старости. Ко би могао исказати све тешкоће, патње и искушења демонска, која је током многих година претрпела Света Петка?
Под старост јавио јој се једном анђео Божји и рекао јој: “Остави пустињу и врати се у твоје отечество; потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу”. Света Петка је послушала глас са неба, оставила омиљену пустињу и вратила се у Епиват. Ту је проживела још две године у непрестаном посту и молитви, а затим предала дух свој Богу и преселила се у рајска насеља. Упокојила се у 11. веку.
Њене чудотворне мошти су током времена преношене, најпре у Цариград, затим у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јаши на реци Прут.
У Србији је велики број лековитих извора добио име по Светој Петки, а један од њих је у Београду, на Калемегдану, поред цркве посвећене овој великој светитељки, где су њене мошти дуго почивале.
Верује се да се на Калемегданској тврђави налази чудотворна вода која лечи оне који је узимају с вером у Бога и љубављу према Параскеви. Капела Свете Петке на Калемегдану подигнута је на извору, а ту се чувају и два прста њене десне шаке.
Православни хришћани са великим поштовањем Св. Петке славе њој посвећен велики празник 27. октобра (по новом, односно 14. октобра по старом календару), на дан њеног упокојења. Овај дан обележен је црвеним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најраширенијих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.
У грчком Синаксару записан је један случај чудесне помоћи Св. Петке острву Хиосу 1442. године. Тадашњи јеромонах Амвросије служио је вечерњу молитву у цркви Св. Петке. У цркви није било никога. При крају службе ударила је страшна киша са великом хуком и наставила је да пада целу ноћ. Амвросије није могао ни да изађе из цркве. Мислећи да ће цело острво пропасти од потопа, он се почне молити Св. Петки да спасе његову домовину и умилостиви праведно разгневљеног Бога. Пред зору га је ухватио сан и он виде као да је нестало крова на цркви, изнад цркве један светао облак и у њему благообразну жену на молитви Богу.
По молитви она рече свештенику: “Амвросије, не бој се, спасена ти је домовина”. И киша одмах престаде. Од тада се на острву Хиосу врло свечано празнује дан Свете Петке.
Њене чудотворне мошти преношене су много пута. У Цариград, па у Трново, а онда су опет враћене у Цариград, па одатле у Београд. Сада се њене мошти налазе у румунском граду Јашију.
Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.
Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.
Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
На гробу Свете Петке, како каже легенда, догађала су се разна чудеса.
Многи који верују у Свету Петку, тврде да се она увек одазове молитвама, посебно за здравље и срећу породице. Али, кад је неко једном призове у свој дом, она касније долази и непозвана, кад год породици прети нека несрећа.
Јавља се и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој. Та се вода назива аџијазма. Њоме у поноћ треба угасити и свећу која се тај дан, држи упаљена 24 сата. Свећа се чува до следеће славе јер има својство заштитника. А од колача који је исекла, или домаћица или жена гост која је прва стигла, треба сачувати мрве. После поноћи их ваља посути по тавану куће или под кревете. Снови који се те ноћи сањају биће пророчки, тврди традиција. И додаје да ће девојке које сачувају мрвице, пошто су појеле парченце хлеба намењеног Светој Петки, те ноћи видети и своју судбину, и будућег мужа у сну.
Народна веровања и обичаји
Народна веровања кажу да на данашњи дан не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготову то не треба да раде жене.
Извор: прва.рс /зврк/мондо/Србија јавља
