По ко зна који пут у српској јавности се ствара утисак о доминантној војној сарадњи са Русијом. Чињенице говоре другачије. Српско-руска војна сарадња је опасна таблоидна прича препуна неистина и угрожава безбедност.
Још једна српско-руска војна вежба добро је дошла режимским медијима, нарочито таблоидима, да загрме јаче него славно руско наоружање, систем С-400: “Много смо јаки: Српски официри обучени за С-400”, “Руски шамар Западу: Паника у НАТО због С-400 у Србији!”, “Војна вежба ‘Словенско братство’ дигла узбуну на Западу”…
Дакле, по ко зна који пут се у јавности стварао утисак о доминантној војној сарадњи са Русијом. Чињенице, међутим, говоре другачије: НАТО земље далеко више војно помажу Србији, Војска Србије далеко чешће учествује у партнерствима и у војним вежбама са НАТО, а држава Србија има велики број билатералних и мултилатералних споразума потписаних са НАТО него са Русијом. Због тога се – логично – поставља питање шта је поента такве “безбедносне политике” Србије?
Чињенице о донацијама
Овогодишње истраживање Института за европске послове показало је да је, рецимо, у 2018. години Србија убедљиво највише војних донација примила од САД, око 2,375 милиона евра од укупних нешто више два и по милиона евра. Русија је међу пет најмањих донатора. Војска Србије је између 2012. и 2018. учествовала у 11 међународних војних вежби са НАТО, као и у 98 војних вежби са државама чланицама, показало је исто истраживање. Упркос овим егзактним бројкама, чак 84 одсто испитаника се противи уласку Србије у НАТО.
Никола Лунић, извршни директор Савета за стратешке политике, за Дојче веле каже да је једина права војна донација Руске Федерације била у виду десет оклопних борбених возила, чија је вредност око 150.000 долара, док је рецимо само донација САД у виду 40 возила „хамер” била вредна 7,5 милиона долара.
„А када питате неког обичног човека, сви су чули за руску донацију а потпуно су неинформисани за ‘хамере’. Ми од Руске Федерације добијамо застарела возила која избацују из употребе и уместо да их топе и састављају, они их дају као донацију некој трећој земљи. Потребна нам је едукација становишта у безбедносном смислу, а посебно младих”, каже Лунић.
“Шизофрена ситуација”
Генерал авијације у пензији Срето Малиновић за Дојче веле оцењује да српски политички врх производи „шизофрену” ситуацију.
„Даје се леви жмигавац а скреће се десно… То су предизборни политикантски потези или се ја бар искрено надам да је тако. Јер, преговори са ЕУ а потом и чланство подразумевају и јединствен безбедносни оквир. Они наводно воде прозападну политику, а с друге стране праве русофилско јавно мњење. Једно се говори, друго се ради, треће се мисли”, наводи Малиновић.
Он се пита ко је платио да се руски систем С-400 довезе у Србију на војну вежбу на којој је практично служио као макета, јер свакако није могао бити употребљен. „То су све ствари које коштају и које држава плаћа, а деца нам се лече СМС-ом”, упозорава Малиновић. Сличну ствар примећује Никола Лунић, који наводи да нигде у Србији нема полигона за такве вежбе противваздушне одбране, већ Војска Србије по потреби одлази у Бугарску да би испаљивала ракете.
“А они нам доводе С-400 у Србију! То је очигледно политичка промоција и улазак у предизборну кампању, како би ватреним националистима дали додатно гориво у својим теоријама изабраног народа и изабране државе”, каже Лунић. Владе Радуловић, војно-полтички коментатор за ДW каже да, без обзира што се у последње време осећа извесна стагнација у сарадњи Србије са НАТО, остаје чињеница да је та сарадња и даље знатно интензивнија него ли са Руском Федерацијом.
“Ипак, упорно се кроз пропаганду ствара перцепција да сарађујемо највише са Русијом. Kључни моменат за стварање таквог утиска у јавности била је прича о поклону авиона МиГ 29, које ћемо ми касније лепо платити, званично 185 милиона, иако за сада још увек не знамо какав ће бити степен модернизације тих авиона”, наводи Радуловић и додаје да с друге стране стоји чињеница да је Србија од НАТО примила на десетине милиона долара различитих врста донација и помоћи.
Популистички поени
А када политичари у јавности намерно стварају лажан утисак, онда је сигурно да то раде зарад стицања јефтиних популистичких поена код потенцијалних бирача.
Никола Лунић упозорава да на тај начин наносе огромну штету, и то не само Србији него целом региону.
“Чак и Никита Бондарев (са руског Института за стратешке студије) експлицитно наводи, говорећи о руској перцепцији и руској ‘мекој моћи’, да Русија посматра наше регионалне лидере у контексту руских интереса. Али, Срби нису научили да раздвајају емоције од интереса. Па тако Вулин одређује националне вредности и националне циљеве. Он је рекао да НАТО представља сарадњу и интерес, а ОДKБ емотивно опредељење. То су велике препреке за нормализацију односа у региону и за споразум са Kосовом”, упозорава Лунић.
Такво играње са безбедносним питањима, међутим, може да буде и опасно.
„Спрам своје позиције, спрам своје улоге која је у глобалним кретањима толико минимална да нас нико не примећује, ми ударањем у бубањ можемо да изазовемо нешто што би нас вратило још 50 година уназад. А причамо о томе да смо фактор стабилности у региону. Kакав смо ми фактор стабилности када смо извозници реторике нестабилности, која конфронтира, која нас свађа са суседима”, упозорава Срето Малиновић.
Иако се не само ова актуелна гарнитура владајућих политичара упиње да нагласи да је Србија војно неутрална земља, Владе Радуловић подсећа да војна неутралност није дефинисана у Уставу Србије, већ једино у скупштинској декларацији из 2007. године. С друге стране, наводи наш саговорник, Србија војно сарађује и са Русијом, и са Kином, и са Белорусијом, и са НАТО.
“Проблематичан је део око куповине наоружања из Руске Федерације. Отворено нам је речено да ћемо се наћи под ударом санкција САД уколико уђемо у озбиљније трансакције са Русијом”, упозорава Радуловић и подсећа да Србија није увела санкције Русији, иако је то била политика ЕУ, нити је стала уз ЕУ у “случају Скрипаљ”.
“Тако показујемо да је наш спољнополитички циљ врло упитан, јер ако не следите тај циљ врло је упитно да ли ће се он реализовати. Ми често не испуњавамо усклађивање заједничке безбедносне и одбрамбене политике са ЕУ”, наводи Радуловић.
Никола Лунић каже да се нада да председник Србије Александар Вучић разуме безбедносну ситуацију у региону, јер је својевремено рекао да би интеграција Србије у НАТО структуре решила 90 одсто наших проблема.
„И то је једина истина и верујем да он то разуме. Искрено се надам да ће у наредном периоду разумети интерес Србије и региона. Морамо сарађивати са свим суседима, да се и са Kосовом гледамо као партнери. Све је то у заједничком интересу региона”, каже Лунић и изражава наду да ће се безбедносни курс Србије променити након предстојећих избора.
Опасност је друге врсте
Сви наши саговорници сагласни су са констатацијом да пропагандни таблоидни рафали суштински служе зато да би се прикрила чињеница да власт игнорише безбедносне потребе обичног човека.
„По свим анкетама које се спроводе у Србији, грађани као основне безбедносне претње перципирају корупцију, лоше политичаре и лошу власт. Нико то не уважава, већ управо супротно, намећу људима потребу да се виртуелно наоружавамо и форсирају таблоидну трку у наоружању у целом региону”, наводи Ниола Лунић.
„Од јачања војних капацитета се прави циркус и представа да је НАТО ставио прст на чело јер ми до те мере јачамо. А ја се питам ко ће се појавити да грађанима ове земље каже да они треба да ставе прст на чело”, закључује Срето Малиновић.
Извор: Дојче веле
