Русија, као и ЕУ и САД, улаже све више напора да ојача своје присуство на Балкану, а на путу ка том циљу, судећи према последњим дешавањима, одлучила је да се послужи и новим средствима, ширењем меке моћи.
Потпуно испод радара прошла је недавна посета Леонида Вадимовича Драчевског Србији, извршног директора Фонда за подршку јавне дипломатије „А. М. Горчаков“ и његов боравак у Нишу. Јер управо он слови за човека задуженог за ширење меке моћи, а близак је руском председнику Владимиру Путину. Недавно се појавио и у Црној Гори, о чему је писала тамошња „Побједа“, како би уручио захвалницу директору Историјског института Црне Горе Радославу Распоповићу.
У Нишу, где се налази и Руски хуманитарни центар (споран многима на Западу), фонд који Драчевски води је у сарадњи са Регионалном развојном агенцијом Југ, градским властима, али и НВО „Балканско-руски економски форум“, организовао конференцију о ширењу економске сарадње Русије и Србије. Тој НВО одобрен је и грант Фонда за ту намену, а на конференцији је учествовало 28 стручњака из Русије.
Када се послажу ове информације, уз чињеницу да је у Србију први пут стигао С-400 (иначе, први пут да руски системи учествују на војним вежбама у иностранству) и обелодањивање да је руски Савет за међународне односе (РИАЦ) израдио специјални пројекат „Русија на Балкану“, није тешко извући закључак да је Драчевски кренуо у акцију ширења меке моћи.
Али прво, ко је Драчевски?
Већ две деценије је близак сарадник и човек од поверења председника Путина. У руској спољној политици је још од времена Бориса Јељцина, а Путинов успон на власти следио је и успон Драчевског. Био је на функцијама министра задуженог за сарадњу са Заједницом независних држава (земље бившег СССР), председниковог представника за Сибир, потпредседника „Лукоила“ и Росбанке.
Колико је Драчевски Путинов човек од поверења, говори и то што је представљао Русију 2007. године на америчко-руском форуму посвећеном „ресетовању односа“, где је са друге стране био, између осталих, Хенри Кисинџер. Поред Драчевског, у руској делегацији били су Сергеј Лавров, Јевгениј Примаков и Игор Иванов.
На садашњу позицију поставио га је тадашњи премијер Дмитриј Медведев 2011. године. На сајту Кремља објављено је да га је на то место предложио лично Путин, уз заједничку фотографију Путина и Драчевског. Да је ова организација задужена за ширење руске меке моћи у Фонду „Горчаков“ ни не крију, већ у циљевима на свом сајту наводе да су препознали који потенцијал и улогу она има у међународним односима. Каже се да „приоритет није дат војној или економској сили, већ способности државе и друштва да увећају свој утицај у међународним водама служећи се културним, историјским и политичким вредностима“.
Како то може утицати на Србију, која се већ определила за ЕУ? Може ли мека да прерасте у тврду моћ?
Директор Центра за регионализам Александар Попов каже за „Блиц“ да Србија треба да реагује опрезно, али и напомиње да Русија сада ради све оно што је ЕУ пропустила да уради.
– ЕУ јесте економски била наш најјачи партнер, али се последњих година повукла и отворила простор за друге, Русију, Америку и Кину. Сад имамо сличну ситуацију као у време Хладног рата, надметање великих сила утицајем, а Русија користи све начине да што више удаљи Србију од НАТО-а. Тврде да немају ништа против уласка Србије у ЕУ, али делују у супротном правцу. Ми треба да се приближавамо Европи, а погледајте нашу штампу, испада да су нам Руси највећи партнери, а у ствари је то ЕУ – напомиње Попов.
Пет поглавља пројекта „Русија на Балкану“
У документу названом „Русија на Балкану“ који је објављен ове године, стратегија Русије постављена је кроз пет поглавља. Истиче се да Балкан може заузети важно место у надолазећој архитектури односа, али се и констатује да Русија нема толики утицај на Балкану како то представљају западни медији кроз истицање „руске претње”. Стога се предлаже нов приступ и нова стратегија Русије на Балкану. Неки од тактичких принципа су стварање подршке конструктивним политичким снагама у Србији, Словенији, Хрватској, Албанији и другим земљама у региону, тј. снага које би биле оријентисане према пројектима Москве.
Ту су и ширење медијског приступа на Балкану, којим би требало заменити наратив „Русија као пружалац сигурности“ и „Русија као добављач енергије“ наративом „Русија као средство регионалне стабилности“, „Русија као средство хуманитарне сарадње“ и „Русија као добављач е-технологија и ефикасних технолошких решења“. Међу циљевима су континуирано и све веће улагање у регионалне производне компаније, претварање економске присутности у раст образовне, економске и културне сарадње и развијање конструктивних приступа религији, узимајући у обзир тренд према фрагментацији источног хришћанског простора.
У фонду „Горчаков“ блиски Путинови сарадници и руски тајкуни
Да је циљ фонда „Горчаков“ ширење руске меке моћи, сведочи и управа, у којој су, поред Драчевског, и Сергеј Лавров, министар иностраних послова, Јевгениј Примаков, бивши премијер, Игор Иванов, бивши министар спољних послова, Сергеј Прихотко, бивши потпредседник руске владе, Сулејман Керимов, један од највећих руских тајкуна који је близак са Путином, Алишер Усманов, рударско-медијски магнат који је такође у веома блиским односима са руским председником, Александар Бесмертник, бивши шеф дипломатије СССР-а, Константин Косачов, шеф Комитета за спољне послове Горњег дома руске Думе, Сергеј Орџокинидзе, дугогодишњи дипломата и високи функционер министарства (радио и у УН), Вагит Алекперов, председник „Лукоила“ и такође један од најбогатијих Руса, бизнисмен Владимир Јевтушенков, такође чест гост Кремља, Андреј Кокошкин, члан Думе и високи функционер у више њених комитета, Владимир Јакуњин, бизнисмен који је у блиским везама са Путином…
Главни партнери српски десничари
Фонд „Горчаков“ блиско сарађује са десничарским организацијама из Србије, од којих неке нескривено наводе да су експоненти руске меке моћи. „Горчаков“ их финансијски помаже, а сам Драчевски је навео да су неке руске НВО постале важан фактор у спровођењу интереса руске спољне политике. Српски десничари наводе да су им главне циљне групе у ширењу руске меке моћи студенти, представници странака, државне управе, омладинске и НВО…
Циљеви Фонда „Горчаков“
1. Континуирано и све веће улагање у регионалне производне компаније
2. Претварање економске присутности у раст образовне, економске и културне сарадње
3. Развијање конструктивних приступа религији, узимајући у обзир тренд фрагментације источног хришћанског простора
Тактички принципи
1. Подршка конструктивним политичким снагама у Србији, Словенији, Хрватској, Албанији и другим земљама у региону, тј. снагама које би биле оријентисане према пројектима Москве.
2. Замена тврдњи „Русија пружалац сигурности“ и „Русија добављач енергије“ наративом „Русија средство регионалне стабилности“, „Русија средство хуманитарне сарадње“ и „Русија добављач е-технологија и ефикасних технолошких решења“.
Извор: Блиц.рс
