У бајковитом селу Штава изнад којег се поносно уздиже Панчићев врх, а испод којег је Луковска Бања са надалеко познатим чудотворним изворима термоминералне воде, и даље живе преци Саксонаца, које је у 13. веку баш у ово забачено место надомак Куршумлије довео краљ Милутин! Данас у овом древном сеоцету са богатом историјом живи тек стотинак мештана, од којих се већина бави пољопривредом, а свима њима је заједничко то што су за наше поднебље „чудне, риђе пути“ и са „чудним именима“.
Наиме, како објашњава Мирослав Јовић, познати туристички водич из овог краја, иако се у Штави ретко чује плач новорођенчади, и у 21. веку у овом месту рађају се риђа деца, па је свима јасно, како објашњава наш саговорник, да клица германског племена у близини административне границе с Косовом још није уништена.
– Саксонце је у Штаву довео краљ Милутин, а они су у то време важили за највештије рударе. Штавски рудници су у средњем веку били познати по богатству олова, злата, сребра и цинка, а потомци древних Саксонца, који су тада вадили руду, према предању и данас живе овде – објаснио је Јовић за медије.
Крај очуване цркве из 12. века, која се налази на самом улазу у село, саговорник је за медије објаснио да је у Штави заиста време стало.
– За разлику од осталих куршумлијских села, овде мештани носе имена која нису типична за наш крај. Девојчицама се даје име Валина, а дечацима Дмитар, што говори да мештани села нису заборавили своје претке – каже Јовић, а пред нама се појављује бисер Штаве, Црква Светог великомученика Мине.
Црква од које застаје дах уздиже се над живописним крајоликом и вековима пркоси зубу времена, а како наш саговорник објашњава, управо ова светиња једина је у Србији која има камени кров.
На плочи изнад улаза у цркву стоји натпис да је саграђена и живописана за време пећког патријарха Пајсија и грачаничког митрополита Силвестера, који су деловали у 17. веку. Овај податак указује да је до 17. века првобитна црква по свој прилици рушена до темеља – објашњава нам Јовић
Саговорник за медије је испричао да је у порти живописне цркве пронађено око четрдесетак саркофага и мермерних споменика из Милутиновог времена. На питање новинара да ли би желели да се „сликају“ за новине, кратко су поручили: Нека, хвала! Ми не дамо да нам нико квари мир који постоји још само у нашој Штави! Драго нам је да сте дошли, да осетите оно „неописиво“ због чега ми вековима не напуштамо наше село.
Блага краља Милутина
Осим по риђокосим становницима, село Штава је надалеко чувено и по скривеном благу краља Милутина, због чега баш у ово место и околину долазе многобројни проналазачи, који се надају да ће се дочепати богатства. Наиме, легенде и народна предања о скривеном благу краља Милутина и напуштени римски рудници главни су покретачи златне грознице у селима око Луковске Бање.
Ретко ко од житеља Штава, Мрче и других села хоће јавно да прича о потрази за скривеним благом, али како су само кратко прокоментарисали, сигурни су да је оно „ту негде“.
Извор: Srbijadanas.com
