ШАНГАЈ – Са српским студентима, којих је око 20 у кампусу, током посете Кини и предавања на Дјаотонг Универзитету, срела се и разговарала и премијерка Србије Ана Брнабић која им је поручила да се, након завршених студија врате у своју земљу, што они, углавном, и планирају.
У разговору са премијерком указали су да се мало зна о могућностима за студирање у Кини, али да је, заправо, тамо лако доћи.
Живе у кампусу, који се налази у центру града, ушушкан између модерних кула, од којих се разликује по улазу у Универзитет, уређеном у аутентичном кинеском стилу.
Студенти су пренели премијерки да је једна од њихових предности у добијању стипендије била и у томе што се углавном не зна за све могућности, па је, кажу, конкуренција мања.
За студирање на Дјаотонг Универзитету није неопходно знање кинеског, већ је довољно знати енглески језик, али свакако, и за оне који се определе за студије на енглеском, обавезан је курс кинеског, па свако има прилику да научи и тај језик.
Не долазе често у Србију, због велике удаљености, углавном једном до два пута годишње, а премијерка Брнабић им је упутила позив да свакако дођу у Београд крајем године, 27. децембра, када организује конференцију са Србима из дијаспоре.
– Позив је отворен. Прву такву конференцију имали смо прошлог децембра, а ове године ћемо показати шта смо све урадили, које смо проблеме решили, попут питања докумената, нострификација диплома „, рекла је Брнабић.
Напоменула им је да су уведене пореске олакшице за почетнике у послу.
„Ако се данас вратите, завршили сте студије, мастер или докторат и хоћете да отворите фирму, у првих 12 месеци за вас и девет запослених се не плаћају порези и доприноси. Циљ је да пробате, и када видите да то функционише, онда је лакше, а и Србија има корсти од тога“, навела је она.
Такође, скренула им је пажњу да ће од следеће године важити пропис по коме ће 70 одсто пореза на зараду бити отписано за запослене који су се вратили у Србију, да у земљи раде у домаћи или страним компанијама, уз услов да је њихова зарада у висини три просечне плате.
„Да би се наши људи враћали у земљу, посебно они који су на вишим позицијама, тако да је то мотивација и домаћим и страним компанијама да враћају људе“, рекла је Брнабић.
Отпис тих 70 одсто важи у првих пет година, додала је Брнабић и навела да се о томе већ разговарало са компанијама као што су Сименс или НЦР, које желе да враћају наше људе из иностранства, јер су им потребни добри људи, који говоре стане језике, а који желе да се врате.
На питање српских медија да ли их је премијерка својим аргументима убедила да се врате, кажу да им је план да се, пре или касније, свакако врате у Србију.
„Очекујемо отворена врата за све нове наде. Ми смо расположени да допринесемо оним што смо овде видели и научили и надамо се да ћемо бити добро дочекани“, каже једна од студенткиња Катарина Радовић.
Брнабић им је као пример навела и поједине своје сараднике, који су се вратили из иностранства, из Вашингтона, Кине, или после завршеног мастера на Кембриџу.
„Нема разлике да ли је неко студирао у Србији или у иностранству, па се враћа у земљу. Важно је да се људи враћају, да сви који су квалитетни добију шансу да могу директно да промене. Немамо вемена да губимо, а ја вам стојим на располагању“, поручила им је премијерка на крају сусрета, уз задовољство због новог познанства.
Помало неуобичајена одлука – да своје студије, основне или постдипломске, заврше на Истоку, а не на Западу, одвела је групу српских студената у Кину, на шангајски Дјаотонг Универзитет, једну од најпрестижнијих високошколских установа у тој земљи.
Кажу да се нису покајали и да би свакоме препоручили да се одлучи на тај корак.
Прилагодили су се животу у граду на ушћу реке Хуангпу у Јангце, непосредно уз обалу Пацифика, а једини проблем за већину њих је – кинеска љута храна.
Катарина Радовић, студенткиња мастер студија међународних односа, претходно је завршила кинески језик у Београду.
„Након тога сам дошла овде на усавршвање кинеског језика и сматрала сам да је, због тога што Србија и Кина имају све бољу сарадњу, избор програма међународних односа добар за мене и да могу да допринесем знањем које сам стекла овде“, рекла је Катарина.
Описује да све што јој је потребно има у кампусу – од мензе, теретане, до библиотеке, а све је дигитализовано.
„И оно што нисте очекивали, можете да нађете овде. Топло препоручујем било коме ко је размишљао да ли да иде на исток или на запад – да је Кина одлична опција“, навела је она.
Њен избор је био Шангај, али за који год град да се академци одлуче неће погрешити, уверена је Катарина.
Милан Кузмановић каже да је изабрао Шангај зато што је најинтересантији град у Кини и на истоку, те додаје да је ту нашао програм који га интересује, а то су мастер студије медија, након завршеног београдског ФПН-а.
Прича да се најтеже навикао на кинеску храну, која је веома љута.
„Није проблем само у зачинима, него баш у љутини, јер ми нисмо навикли на тај интензитет укуса, а осим тога, другачије се месо припрема, углавном је пржено, а не печено“, препричава Милан своје муке са кинеском храном.
Каже да су их кинеске колеге су одлично прихватиле.
„Доста њих зна енгелски и жели да оствари неки вид комуникације. Једини проблем је што наших људи нема довољно, јер углавном не знају за ове програме. Ово је одлична прилика да се скрене пажња колико овде има простора за људе из Србије да дођу и науче нешто“, сматра Милан.
Кажу да старији Кинези знају о Србији, млађи мало слабије, да су „срчани“ што се тиче политике, упознати са тим да је Србија добра у свим спортовима и да знају за Новака Ђоковића, Николу Теслу и, наравно, Бату Живојиновића, због легендарне улоге Валтера.
Сматрају и да је за странце лакше у Шангају, него у Пекингу, јер је у главном граду све некако, како кажу, „кинескије“.
Објашњавају и да их кинеске колеге углавном ословљавају по имену, које деле на слогове, јер су им српска презимена превише компликована или покушавају да на кинеском језику пронађу израз који одговара нечијем имену.
Дјаотонг Универзитет у Шангају (Схангхаи Јиао Тонг Университy – СЈТУ) је свеобухватан универзитет светског ранга који је под директним окриљем Министарства просвете Кине.
Од оснивања 1896. године и током историје дуге 121. годину, постао је врхунски међународни универзитет фокусиран на истраживање, а рангиран је између 101. и 150. места на Шангајској ранг листи водећих светских универзитета.
Обухвата 28 факултета/департмана, 21 истраживачку институцију, 13 универзитетских болница, 2 института за медицинска истраживања, као и 6 предузећа у свом саставу.
Међу академским особљем Универзитета многи су чланови Кинеске академије наука и Кинеске академије инжењерства и добитници су многобројних награда.
Прошле године, Универзитети у Београду, Нишу и Новом Саду потписали су Споразум о сарадњи с Универзитетом Ђао Тонг из Шангаја, који је један од оснивача престижне Шангајске листе.
Споразумом је предвиђена обострана размена студената која ће трајати један семестар, а односи се на студијске програме основних и мастер студија из области математике, физике, пољопривреде и менаџмента.
Извор: Курир.рс
