Министар безбедности у Савету министара у техничком мандату Драган Мектић изјавио је крајем прошле недеље да нема информације о држављанима БиХ који се налазе у камповима у Сирији, али да су за више десетина мушкараца који чекају повратак већ припремљени кривични поступци. Он је навео да је због турске војне офанзиве „Мирно пролеће“ заустављен процес повратка припадника бивше Исламске државе.
Мектић је навео да је реч о око 100 мушкараца и 160 жена и деце родом из Босне, распоређених у три кампа у Сирији, преносе Вести онлине.
У првој групи је још 10. октобра требало да буде испоручено девет држављана БиХ од којих су сви на црвеним Интерполовим потерницама, а сви би по повратку били процесуирани због тешких кривичних дела, укључујући и учествовање у страним паравојним терористичким формацијама.
Међутим, Џевад Галијашевић, стручњак из области борбе против међународног тероризма, открива да се безбедносне службе у Босни уопште не баве главном опасношћу, а то је стварање милитантних база на Балкану.
– Председник Русије Владимир Путин јавно је упозорио да се многи радикални исламисти и припадници Исламске државе, након слома у Сирији, пребацују у друге регионе са намером да тамо створе своје јаке базе. А једна од главних мета им је Балкан, актуелне безбедносне структуре у Сарајеву ништа не чине да се супротставе тој претњи. Они ништа нису чинили ни да се 360 фанатика из Босне сасвим легално, преко сарајевског, загребачког и бечког аеродрома „неприметно“ докопају ирачког и сиријског ратишта.
– Испред носа Обавештајно-безбедносне агенције ти исти ратници су се без проблема више пута враћали у Босну, регрутовали нове чланове, поново одлазили. Да заиста постоји озбиљна жеља да се пресече тај ланац, довољно је пресећи финансирање тероризма у БиХ, а то се и даље не дешава – тврди Галијашевић и, као илустрацију да безбедносне службе ништа нису радиле да би спречиле одлазак бораца у Сирију, наводи примјер Инеса Миџића, младића који је у Сирији убијен у једном од америчких напада.
– Миџић је рођен у Бихаћу, а у Сирију је отишао редовним летом ка Истанбулу 15. августа 2012. Упркос расписаној потерници неколико пута се враћао у БиХ одакле је чак и регрутовао нове борце за ИД, међу којима је и Един Зукић, младић који је месец дана пре одласка требало да одбрани свој дипломски рад из енглеског језика на Педагошком факултету у Бихаћу. Уместо те титуле, у Сирији добија име Салахудин ел Босни или Абу Салахадин ел Мухајер и почиње да уређује портал Исламске државе Вести умета, а убрзо му се прикључује и шеријатски венчана супруга – наводи Галијашевић.
Упозорава да овом списку треба додати и оне држављане БиХ које су заробиле регуларне снаге Сирије под командом Башара ал Асада, а затим стотинак бораца под командом Нусрета Имамовића који су учествовали у окупацији Идлиб.
– Шта ће се догодити када се ти људи врате у Босну? Ништа добро – тврди Галијашевић.
Међутим, Зоран Драгишић, професор Факултета безбједности у Београду, не сматра да су главна опасност по стабилност Балкана бивши борци Исламске државе.
– Нема дилеме да је повратак тих ратника и њихових радикализованих породица озбиљан безбедносни ризик, али све земље Балкана имају крајње рестриктивне законе који се баве овом проблематиком, а притом ће, без дилеме, сви они бити под будним оком безбедносних служби. Али, прави проблем и много већу опасност представљају такозвани усамљени вукови – односно особе које нису у контакту ни са једном познатом терористичком организацијом. Сви досадашњи напади по Европи показују да су те терористичке акције извели управо Усамљени вукови – људи који су се саморадикализовали или су веома кратко били у некој терористичкој организацији. То показује и пример терористичког напада на полицијску станицу у Зворнику који је извршио Бошњак који није имао никакав криминални или безбедносни досије – истиче Драгишић.
Додаје да су ови „спавачи“ опасни не само због тога што су „невидљиви“ за безбедносне службе, већ и зато што не постоји начин да се открије колико их је и када и како ће деловати.
– Тек када изврше неки терористички напад сазнамо детаље на који начин су постали верски фанатици, а да то обично буде касно – наглашава Драгишић.
Од 40.000 бораца из 110 земаља који су се придружили Исламској држави, од 2012. у Сирију и Ирак из Босне и Херцеговине отишло је више од 360 људи. Углавном су тамо одлазили преко Турске, прво авионом, а затим илегалним путем до сиријских ратишта. По свим сазнањима, око 70 одсто њих је било у ИСИЛ-у, а део у Ал Нусра фронту.
Зоран Драгишић истиче да је још рано оценити успешност офанзиве Турске у Сирији.
– Тешко је проценити успех турске офанзиве. Уколико ураде све оно што су планирали тада сам уверен да ће задати озбиљан ударац Исламској држави, али у супротном, оставиће довољно простора да се терористи који су под контролом Курда нађу на слободи. Колико знам, Курди су већ из једног затвора пустили на десетину џихадиста, али су их Турци брзо похватали. Међутим, под контролом Курда је више тих затвора – наглашава Драгишић.
Извор: Информер.рс
