Аљбин Курти мора да прими Српску листу у владу, али он одбија да има било шта друго с њеним члановима, па их неће третирати ни као коалиционе партнере. То је ретко виђен, а можда и невиђен модел у политичким системима у свету.
Децидно одбијање потенцијалног премијера Косова Аљбина Куртија да члановима Српске листе да место у својој влади донекле се променило после разговора са америчким изаслаником за Балкан Метјуом Палмером. Курти јесте остао при ставу да не жели ни да разговара са Српском листом нити да са њом прави владајућу коалицију „јер су инструмент Београда“, али је рекао да ће поштовати Устав Косова и једно министарско место предати Српској листи.
Само козметика
Да ли је ово заиста преседан у светској политичкој пракси да у влади буде неко ко није део владајуће коалиције и са ким власт чак ни не разговара? Показује ли овај апсурдни модел колико је Косово политички и правни провизоријум?
Бојан Милисављевић, професор међународног права на Правном факултету у Београду, подсећа да је било много влада у свету у које су били укључени експерти, било независни или припадници других политичких опција. Али, овај случај је за њега деликатан и забрињавајући јер је послата сурова порука Србима ― да се ни за шта неће питати.
„Јасно је да Курти жели да Срби буду само ’козметика‘ и да све ово ради само да би пред међународном заједницом испало да, ето, поштује мањине и Устав Косова“, каже Милисављевић.
Подсећања ради, према Уставу Косова предвиђено је да Срби имају једно министарско место и место заменика премијера у Влади Косова, а да у осталим министарствима по један државни секретар мора бити Србин.
„Курти је тога свестан. Али, и да се то деси, они не би ни на који начин могли да утичу на неке битне одлуке које би Косово доносило. Чак и Србин министар у његовој влади, шта год да уради ― биће у мањини“, напомиње Милисављевић.
На питање да ли Српска листа може да одбије овакав ангажман, наш саговорник одговара да може, али да тиме неће добити ништа.
Али Устав каже…
„Чињеница да је ово прва влада на Косову чије формирање не зависи од Срба Куртију даје могућност да се понаша као да они не постоје“, наглашава Милисављевић.
Његов закључак је да је тренутно таква удаљеност између политичке гарнитуре Срба и Албанаца на Косову да је незамисливо да заједно учествују у било ком озбиљном политичком пројекту.
Иначе, Централна изборна комисија у Приштини објавила је коначне резултате ванредних парламентарних избора одржаних 6. октобра, према којима је највише гласова ― 26 одсто ― добио покрет Самоопредељење, чији је кандидат за премијера Аљбин Курти.
Следи Демократски савез Косова с кандидаткињом Вјосом Османи са 24,48 одсто гласова, а трећа је Демократска партија Косова Кадрија Весељија са 21 одсто. Алијанса за будућност Косова досадашњег премијера Рамуша Харадинаја је четврта, са 11,4 одсто. Српска листа је добила 6,7 одсто гласова и свих 10 посланичких места намењених Србима.
Извор: rs.sputniknews.com
