Крај првог тромесечја ове школске године указује на драматичне податке.
Наиме, ђаци основних школа у једном тромесечју изостану са наставе у просеку пет дана, док средњошколци не долазе на часове по десет дана. А разлог изостајања из школе нису здравствени проблеми, већ избегавање заказаног пропитивања, као и писмених и контролних задатка. Нажалост, све то уз подршку и одобравање родитеља, који, како кажу психолози и просветари, на овај начин чине медвеђу услугу својој деци правећи од њих неодговорне особе, које сутра неће ни знати ни умети да преузму одговорност за своје поступке.
Наиме, како би деца имала што боље оцене у дневнику, немали број родитеља подржава и правда намерне изостанке кад су провере знања.
У једном одељењу осмог разреда једне београдске школе у првом тромесечју забележено је чак више од 700 изостанака, од којих је већина оправдана. Само четворо ученика није имало ниједан изостанак, због чега су добили и јавну похвалу од разредног старешине. Реч је о одељењу које има укупно 28 ђака, што значи да 24 ученика која су изостајала у школи нису била у просеку 30 часова, а то је укупно пет дана.
– Разлог толиког броја изостанака јесте то што ђаци избегавају контролне и писмене задатке. Родитељи их у томе подржавају. Одмалена их уче да је боље хватати кривине него бити одговоран. Јавна похвала разредног старешине коју је добило четворо ученика зато што нису имали ниједан изостанак указује на то да су сви у школи свесни шта се ради, али да су немоћни да томе стану на пут – испричала је мајка једног осмака.
У гимназијама и средњим школама, бар када је реч о изостанцима, ситуација је још гора него у осмолеткама.
Купују оправдање за 200 динара
Милорад Антић из Форума средњих стручних школа истиче да је тај тренд да родитељи правдају изостанке, а све како би се прикрило незнање ђака, великог маха узео последњих неколико година.
– Најчешће родитељи правдају изостанке у првој и у првој половини друге године средње школе. Већ у трећој и четвртој години средње школе то чине и сами ђаци, који се на разне начине довијају да донесу оправдање. Најчешће га купују за 200 динара. Знају они веома добро коме да се обрате у школском дворишту како би на црно набавили лекарско оправдање, па само упишу датум који им одговара – наводи саговорник.
– У средњим стручним школама у једном тромесечју по одељењу буде и више од 1.500 изостанака. Немали је број родитеља који правда недолазак своје деце у школу због тога што су се успавали, или што баш тог дана професор пита, или је пак био заказан контролни или писмени, наводећи да их је заболео стомак или нешто слично. И то се оправда, а не би смело. Наиме, родитељ не може правдати изостанак, за то нема законског основа, већ је потребно доставити лекарско оправдање ако је реч о изостанку због болести. А родитељи данас часове правдају и телефонски, без доласка у школу, само јаве да дете није било у школи јер му наводно није било добро. То је масовна појава – каже Милорад Антић, председник Форум средњих стручних школа.
Он истиче да се томе мора стати на пут тако што школе неће признавати оправдање родитеља већ инсистирати на лекарском оправдању ако се као разлог изостанака наводи болест.
– Решења је и увођење надлежних лекара по школама. Они би могли да потврђују и валидност оправдања деце која се лече код других лекара. Тиме би се стало на пут лажним и фалсификованим оправдањима, наравно уз адекватну казну – наводи Антић.
Он наглашава да родитељи тиме што дозвољавају деци да не иду у школу јер се нису спремила за проверу знања или су се успавала не чине ништа добро.
– Напротив, гурају их у нерад, у лаж, у један систем лажних вредности – истиче Антић.
Психолог Радомир Чолаковић наглашава да родитељи на овај начин само праве медвеђу услугу својој деци.
– Знате како се каже, „ко не плати на мосту, платиће на ћуприји“. Тако развијају наопаке навике. Сутра ће тај ученик постати неодговорна особа. Неће ни знати ни умети да преузме одговорност за своје поступке – наводи Чолаковић.
Бежање из школе плаћају родитељи
Закон о основама система образовања и васпитања обавезао је школе да подносе пријаве прекршајним судовима против родитеља чија деца неоправдано изостају са наставе. Пракса показује да се највећи број предмета заврши осуђујућим пресудама, а новчана казна за родитеље је од 5.000 до 100.000 динара.
Извор: Srbijadanas.com
