НАТО за сада није заинтересован за пријем Украјине у своје редове, јер не жели да улази у директан сукоб с Русијом, каже Роберт О’Брајен.
О’Брајен је саветник председника САД за националну безбедност.
На форуму о безбедности у канадском Галифаксу О‘Брајена су питали да ли би НАТО требало активније да штити Украјину од „руске агресије“.
„Што се тиче НАТО-а и Украјине, не мислим да је то сада на дневном реду. Русија је фактички у сукобу с Украјином. Не мислим да би за НАТО у целини било привлачно да прими Украјину и да ступи у директан сукоб с Русијом“, рекао је саветник америчког председника.
Он је додао да Запад не жели сукоб с Русијом и да је НАТО и створен да не би дозволио такав сукоб.
О’Брајен је, истовремено, потврдио да ће САД и даље бити уз Украјину у њеном супротстављању Русији. Притом, Москва наглашава да није учесник у унутрашњем сукобу у Украјини.
Украјински парламент је раније усвојио измене устава којима се учвршћује политика усмерена ка Европској унији и НАТО-у. Европски комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан је изјавио да је нереално говорити о чланству Украјине у Европској унији у наредним годинама и да Кијев треба да се усредсреди на имплементацију споразума о асоцијацији с ЕУ.
Врховна рада Украјине је 2014. укинула ванблоковски статус државе, а 2016. су усвојене додатне измене које као циљ украјинске спољне политике постављају ступање у НАТО. Украјина до 2020. године треба да обезбеди потпуну компатибилност својих оружаних снага са снагама НАТО-а.
Бивши генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен је раније изјавио да је за ступање у Алијансу потребно испунити низ критеријума за чију је реализацију потребно доста времена. Експерти сматрају да Кијев неће моћи да претендује на чланство у НАТО-у наредних 20 година.
Дамаск није спреман да штити нафтна изворишта
Говорећи о присуству америчке војске у Сирији, О’Брајен је рекао да сумња у то да су сиријске власти спремне да штите нафтна изворишта иза Еуфрата од „Исламске државе“.
„САД су тамо зато што не желе да се та нафтна изворишта врате у руке ИД. Последњи пут када су сиријске власти имале контролу над тим извориштима, ИД је успео да их преотме за око 15 минута“, рекао је О’Брајен.
Он је додао да су релативно мали приходи од нафте која се добија у тој области Сирије и да они не иду САД, него сиријским Курдима за решавање проблема избеглица и настављање борбе против Исламске државе.
Око 90 одсто сиријске експлоатације нафте сконцентрисано је на источној обали Еуфрата, која је раније била основни извор прихода терориста Исламске државе, а сада је углавном под контролом курдских одреда.
Командант Централне команде Армије САД Кенет Мекензи изјавио је раније да се у источном делу Сирије налази око 500 америчких војника који би ускоро требало да обнове операције против „Исламске државе
Извор: rs.sputniknews.com
