Познати српски глумац и књижевник Зоран Ранкић преминуо је у Београду, у 84. години, после дуже и тешке болести у старачком дому.
Био је најпознатији по улогама Николе Калабића у мини ТВ-серији „Последњи чин“ и Жарка Попаре у ТВ-серији „Срећни људи“, емитованим на ТВ Београд и РТС-у.
Ранкић је рођен у Дервенти (БиХ) 1935. године. Био је првак Београдског драмског позоришта, сатиричар, драмски писац, редитељ, афористичар и песник.
Остварио је 26 улога на филму и телевизији и више стотина на радију, а био је познат и по изванредним интерпретацијама поезије на бројним књижевним вечерима.
Био је члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије, Удружења књижевника Републике Српске и почасни члан Београдског афористичарског круга.
Позоришну каријеру започео је у Народном позоришту у Сарајеву, чији је био члан до 1960. године. У малом позоришту Сарајево био је од 1971. године, у Савременом позоришту Београд од 1961—1975. године, а у Београдском драмском позоришту од 1975—1999. године.
Прву телевизијску улогу добио је у филму „Сектор Д“ 1962. године, а наредне године појавио се у телевизијској серији „Шест свечаних позивница“.
Аутор је драмских дела „Калемегданци“ и „Скретница“. „Калемегданци“ су, у његовој режији постављени на сцени Београдског драмског позоришта. Зоран Ранкић је аутор збирки песама „Аорист“ (1992.) и „Ексер“ (2006). Објавио је и књиге афоризама: „Довиђења, како сте?“ (1990, 1993); „Афоризми“ (1999); „Балкански нервчик“ (2005); „Овде киша, али и Србија“ (2006) и „Код цара у подне“ (2012).
Афоризме је објављивао у дневним новинама и часописима „Рефлектор“, „Експрес Политика“, „Вечерње новости“, „Политика“, „Отаџбина“, „Кафане“… Више од 15 године био је стални сарадник „Ошишаног јежа“, у којем је објављивао афоризме у рубрици „Балкански нервчик“. У „Вечерњим новостима“ је осамдесетих година прошлог века, на страни „Ведра страна света“ имао сатиричну рубрику „Афоризми једног глумца“.
Зоран Ранкић је за књижевни рад добитник награда: „Браћа Ормаи“ и „Јежева бодља“, „Ошишаног јежа“; „Радоје Домановић“, Удружења књижевника Србије; „Драгиша Кашиковић“, Издавачке куће „Српска реч“; „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије и „Јован Хаџи-Костић“, „Вечерњих новости“.
Извор: Курир.рс/Танјуг
