Има ли већег проклетства до гледања сопственог детета како пати и то због ваше личне грешке
Не тако давно част и образ су биле две речи на које се највише обраћала пажња. Старији су водили рачуна да буду пример млађима, понављали им колико је битно да сачувај част и образ породице, а млади су са страхопоштовањем испуњавали очекивања.
Негде уз пут заборавили смо на прадедовску заклетву, а част и образ смо избацили из речника али и из главе. Тада су почели да нама се дешавају „проклетства“ или „лоша срећа“, како често волимо да споменемо.
Са свих страна можете да чујете „Зашто се ово мени дешава? Ником нисам ништа лоше урадио?“ Међутим, не морате ви да урадите ништа лоше, довољно је да је ваш отац или деда починио неки грех, а тај грех се „ломи“ на вама.
Ви окајавате грехе ваших отаца.
Предање каже да се греси преносе на четврто, па чак и седмо колено. У Књизи Постања Библије прича се о томе, како су Хамов син Ханан и његово потомство били проклети и носили проклетство за грех који је починио Хам.
Ној и његови синови су били благословени од Бога. И ево шта се дешава даље: после потопа „А Ноје поче радити земљу и посади виноград; и напи се вина опи се, и откри се насред шатора својега. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, и рече: проклет да је Ханан и да буде слуга слугама браће своје!” (Пост. 9.20-25).
То јест проклетство Ханана за грех оца његовог, Хама, је изговорио Ној – то је Нојево дело. И проклетство је било упућено на Ханана, зато што је Хам како схватамо био благословен од стране Бога. Ној је то знао и просто није могао да преступи тај благослов. И од њих је све почело.
Деца су плаћала за грехе својих очева пред Богом. Међутим Библија у пар наврата наводи: „Ја судим свима по путевима његовим“ и „Свако ће за свој грех погинути!“ што значи да пред Богом не постоји грех који се преноси на децу.
Али ако се осврнемо на појединца, да ли постоји већа казна за човека него да његово дете пати? Ако је неко учинио грех, највећа наплата ће бити да његово дете окајава његов грех.
Да бисмо избегли такву страшну казну, вратимо у породицу речи част и образ. Нека наша деца знају да је сутра најважније да чувају част своје породице и да никада не окаљају свој образ.
Једно то може заштити нашу унучад. А они који са собом носе терет прадедовске клетве, нека измоле опроштај од Бога и са себе скину вековно проклетство. У вери је спас.
Извор: Портал Стил
