Истраживање у Москви показало је једну потпуно невероватну чињеницу свим научницима који су истраживали како то да се сви верници тога дана у Храму причешћују истом кашиком, а да на њој нема апсолутно ниједна вирусна или било која врста бактерије.
Наука је просто остала без речи, неколико пута су поновили истраживање, затим урадили то на више локација и дошли до невероватне чињенице – још један велики доказ да Господ побеђује и штити све нас!
Кашика је била потпуно стерилна и на њој није била ниједна бактерија! Приђите и Ви Светој Чаши – Примите Христа у своје тело.
О ПРИЧЕШЋУ
Светом Тајном причешћа примамо у виду хлеба и вина Тело и Крв Господа Исуса Христа. Ова Света Тајна представља врхунац љубави и заједништва између Бога и човека. Свету Тајну причешћа установио је сам Господ Исус Христос на Тајној вечери:
“И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и давашеученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога завјета која се прољева за многе ради отпуштења гријехова.” (Матеј 26; 26-28).
Свето причешће се припрема и прима за време најважнијег црквеног богослужења, Свете Литургије. Верници се за Свето причешће припремају постом и молитвом. За здраве вернике припрема је строжија, него за болесне, односно здрави верници строжије посте него болесни. Недељу дана пред причешће држи се строги пост, тј. пости се на води, не употребљава се уље.Верници исповедају своје грехе свештенику и тек после тога верници могу приступити Путиру (Чаши) са Светим причешћем. Поред поста, припремање за причешће подразумева и уздржавање од рђавих и злих дела, измирење са свима са којим је неко у завади, чињење добрих дела и давање милостиње, једном речи истрајавање у свакој врлини, а уздржавање од греха.
Када се приђе свештенику који причешћује, изговори се име, да свештеник чује, и тада се не крсти, јер постоји опасност да се закачи Чаша (Путир) из кога се причешћује, и да се тако проспе Свето причешће, што је велики грех. Треба се прекрстити раније, и када се одмакне од Чаше. Свештенику се тада не љуби рука, ни Путир, него се полако прилази ономе ко дели нафору. Причешће се узима као храна. Када свештеник, ономе који се причешћује, кашичицу са причешћем стави у уста, усне се склопе као када се узима храна из кашичице.
У изузетним случајевима када су у питању болесници на самрти, и када је потребно брзо причешће, могу изостати уобичајене припреме, тј. ови верници не посте пре причешћа, већ их свештеник само исповеди и причести. Ово се чини да би се верник пре смрти сјединио са Богом. У оваквим случајевима свештеник односи Свете дарове у дом болесника и тамо га причешћује.
Причешће се може вршити и у дому оних болесника који нису на самрти, али су непокретни, и не могу доћи у цркву. Тада то није последње причешће, већ свештеник причешћује болесника за здравље душе и тела.
Данас се верници најчешће причешћују у току четири велика поста (Божићног,Васкршњег, Св. ап. Петра и Павла, Госпојинског ), но препоручљиво је причешћивати се што чешће.
