Руске Ваздушно-космичке снаге су реализовале један дужи обилазак ваздушног простора око северне ледене капе, у коме су учествовала два противподморничка бомбардера Ту-142, један ваздушни авио-тенкер Ил-78 и пресретачи МиГ-31 који су били ловачка заштита ове групе.
У једном моменту норвешки пилот који је летео на авиону Ф-16АМ се превише приближио противподморничком бомбардеру Ту-142 на шта је хладнокрвно реаговала његова пратња. Главно усмерење руске ваздухопловне групе (2хТу-142, 1хИл-78 и ?-МиГ-31) је био лет изнад Северног леденог и Атлантског океана. Његова укупна дужина је износила готово 10 хиљада километара, што није остало непримећено од стране војски НАТО које се налазе на том простору. Руски авиони су летели изнад Баренцовог и Норвешког мора, као и Северног леденог мора и Атлантског океана. Њихова маршрута је пролазила искључиво изнад неутралних вода. Летелице су прешле 10 хиљада километара а лет је трајао укупно 13 часова. На различитим деловима етапе ову групу ВКС су пратили ваздухопловне снаге НАТО (РВ Велике Британије и РВ Норвешке). У том смислу је ангажовано неколико типова ловачких апарата као што су Еурофајтер тајфун (Еурофигтер Тyпхоон), Ф-16АМ али и ловци пете генерације Ф-35 Лајтинг 2 (Лигхтнинг ИИ).
Ловац-пресретач МиГ-31 наоружан ракетама класе "ваздух-ваздух" великог домета Р-33 (НАТО – AA-9 Amos), у пратњи противподморничког бомбардера Ту-142.Фото снимљен изнад северних вода Атлантског океана pic.twitter.com/6cVyyDC0KN
— Marsonline (@gvozdenavolja) March 9, 2020
На видео материјалу се може видети како је пилот ловца-пресретача МиГ-31 реаговао када се његов норвешки колега у авиону Ф-16АМ превише приближио противподморничком бомбардеру Ту-142. Он је улетео у међупростор између два авиона и на тај начин онемогућио „уљеза“ да се још више приближи летелици. Руски ловац је том приликом носио четири ракете великог домета Р-33 (НАТО – АА-9 Амос). Ради се о пројектилима класе „ваздух-ваздух“. Ракета Р-33 је намењена за обарање ваздушних циљева на даљинама 150+км, који се крећу брзином и до 3000 км/час.
Њено навођење је комбиновано. У већем делу путање ракета се наводи инерцијалним путем. У завршној етапи лета целу операцију управљања ракетом преузима активна радарска глава за самонавођење, која захвата циљ. Вероватноћа поготка једном ракетом на максималном домету износи 65%. Приликом њене примене уобичајено се употребљавају две ракете које се симултано лансирају на исти циљ. Тада је вероватноћа уништења циља готово 100 посто.
Р-33 је једностепена ракета, која је дугачка 4,2 метара. Маса ракете дотиже 500 кг, док калибар њене бојеве главе износи 380мм. Ефективни домет се креће у распону од 2,5- 120(160)км. Приликом свог лета пројектил развија максималну брзину од 4,5 маха. Поседује парчадно-разорну бојеву главу са великим бројем фрагмената (шипке) тежине 47 килограма.
Ракету погони мотор на чврсто гориво. Модификације ове ракете могу да погоде циљ на даљини и до 300км. Даљу еволуцију руских ракета великог домета представљају ракете Р-37 (НАТО класификација АА-13 Аров „Арроw“) као и ракете КС-172 (НАТО класификација ААМ-Л) ефективног домета и до 400км.
Извор: Курир.рс/Вечерње новости
