Манастир Горњак се налази у Горњачкој клисури (или Капији Хомоља, како је називају) на левој обали Млаве, испод литица планине Јежевац.
Под овим именом се помиње од 16. века. Задужбина је кнеза Лазара. У Лазарево време звао се Ждрело и данас лежи на остацима старог средњовековног града Ждрела. Оснивачку повељу манастиру Горњак кнез Лазар је издао 1. августа 1378. године у славу Пресветој Богородици.
Ждрело браничевско је у то време било велико црквено средиште. Једног дана у Горњак, са неколицином монаха, стигао је монах Григорије синаита. Његова испосница налазила се у пећини, на стени планине Јежевице, изнад самог храма.
Његове мошти данас су велика реликвија са великом моћи исцељења
Његове се мошти налазе данас у цркви и сматрају се чудотворним. Велика су реликвија која се чува код нас, а народ верује да помажу болеснима да оздраве. Верује се и да молитва прочитана над његовим моштима помаже женама да зачну. У манастру Горњак постоји и лоза која лечи неплодност.
Парови који имају проблема са потомством уз помоћ молитве, поста и зрна грожђа са ове лозе, како кажу, успешно долазе до наследника.
Много је примера оних којима су мошти светог Григорија помогле да дођу до потомства. Српска православна црква слави га 7. априла и 8. августа по црквеном, односно 20. априла и 21. августа по грегоријанском календару.
Горњак је саграђен испод саме испоснице пустињака Григорија. Испосница је добро сачувана и данас је то мала капела посвећена Светом Николи, на јужном и западном зиду уочљив је део оригиналног живописа са представом Успења Богородице и непознатих светитеља, а на јужној страни насликани су Свети Сава и Свети Симеон.
Изгледом манастир неодољиво подсећа на Острог, јер се делом налази у пећини и под пећином.
Оно што, пак, највише истиче ову светињу су свакако три њене тајне које сежу у време њеног настанка. Сваке године на Ђурђевдан, из пукотине у стени иза манастира вода почиње да капље сливајући се до једне мале увале, одакле је људи кашикама скупљају, јер се верује да она лечи очне тегобе.
Зашто се ова вода појављује само једном годишње, у одређено време – када се деле дан и ноћ, и то на Ђурђевдан, остаће вечита мистерија. Људи верују да су то сузе самог испосника Григорија, који и данас помаже свом народу.
У самој Горњачкој клисури постоји ретка природна појава. Наиме, на једном делу речног тока, дугом око сто метара, Млава се уопште не чује. Ово место мештани зову Вода која ћути, а постоји и неколико легенди везаних за ову појаву.
По једној причи, гласник са Косова је управо на овом месту народу јавио вести о изгубљеној бици. У том тренутку, каже легенда, све је занемело. И људи и гора и шума и вода. Од тог времена жубор Млаве се овде више није чуо.
Али постоји још мистерија. Уочи Косовског боја, ловећи по овим планинама, кнез Лазар је срео у шуми испосника, светог Григорија. Кнез је желео да разговара са светим човеком, али он није хтео да пређе на другу страну Млаве, те је разговор започет гласним довикивањем преко хучне реке.
Када је светитељ схватио да је реч о побожном човеку, уз помоћ молитве Божије, утиша на том месту хучање реке и мирно поразговара са кнезом.
Григорије је оставио јак утисак на кнеза, који је испунио жељу светитеља да се овде подигне богомоља у славу Ваведења пресвете Богородице.
По трећој легенди Свети Сава је походећи ове крајеве шетао поред Млаве са Светим Григоријем. Причајући са њим, Свети Сава желео је да у тишини пренесе Светом Григорију то што има и замолио Млаву речима да буде тиша. Тај део уз Млаву је од тада посебно тих.
Извор: stil.kurir.rs
