Идући тако, Исус и Његови ученици наиђоше на неког пастира који, лежећи у хладу подно једног дрвета, чуваше стадо.
Приступивши му, Исус га замоли да им покаже пут ка месту где се упутише. Но пастир беше много лењ те, уместо руком, он подиже ногу и показа им смер. Исус се захвали и, позвавши ученике, продужи даље.
Најзад, идући путем, стигоше и до младе и лепе пастирице, која, поред тога што чуваше стадо, држаше у рукама вез и вешто исцртаваше бело платно нитима у боји. Исус јој приступи заједно са својим ученицима, те је упиташе где има воде за пиће. На то им девојка одговори:
– Седите, добри моји, ја ћу вам донети воде да се освежите!
И узевши тестију* у руке, пастирица брзо отрча и донесе воде за путнике. Кад су се освежили, они јој се захвалише и пут свој наставише.
Након што су мало одмакли, окрену се Свети Петар те упита Исуса:
– Господе, како ће се ово двоје спасити?
А Исус одговори:
– Онај лењи младић ће се оженити са овом вредном девојком.
– Али, Господе – настави Свети Петар да испитује – па он је лењ, а она је вредна и добра.
– Управо! Не треба га оставити да умре од глади – узврати Исус и нико од ученика се не усуди више да Га пита, јер видеше да Господ промишља за сваког човека.
Извор: Србија јавља
