Број „тихих носилаца“ – људи који су заражени новим коронавирусом, али показују одложене симптоме или су без симптома – могао би да достигне трећину оних који су тестирани позитивни на коронавирус, показују поверљиви подаци кинеске владе у које је СЦМП имао увид
То би могло додатно да сикомпликује стратегије које већ користе које земље за обуздавање вируса који је заразио више од 280.000 људи и убио готово 13.000 широм света.
Више од 43.000 људи у Кини тестирано је позитивно на Цовид-19 до краја фебруара, али без тренутних симптома. Ово стање је познато као асимптоматско. Они су стављени у карантин, надгледани су, али нису укључени у званичну статистику према којој је оболелих било око 80.000.
Научници се нису могли сложити која улога асимптоматског преноса у ширењу болести. Пацијент обично развије симптоме за пет дана, мада период инкубације може и до три три недеље у неким ретким случајевима.
Светска здравствена организација класификује све људе који се тестирају позитивно као потврђене случајеве без обзира да ли имају било какве симптоме. То чини и Јужна Кореја. Али кинеска влада је 7. фебруара променила смернице за класификацију, рачунајући само оне пацијенте са симптомима као потврђене случајеве. Сједињене Државе, Британија и Италија једноставно не тестирају људе без симптома, осим медицинских радника који су дуготрајно изложени вирусу.
У кинеском случају, нејасно је колико је од 43.000 пацијената у фебруару било асимптоматско преносиво, а колико је њих касније развило симптоме. Владини подаци класификовали су ове пацијенте одвојено од 81.054 потврђених случајева пријављених од суботе. Али све мањи број нових случајева у марту указује на то да многи од 43.000 „тихих носилаца“ забележених раније, од тада нису показали симптоме. То може значити да је већина њих била асимптоматска – људи који носе вирус, али немају очигледне знакове болести.
Приступ Кине и Јужне Кореје за тестирање свакога ко је имао блиски контакт са пацијентом – без обзира да ли та особа има симптоме – може објаснити зашто су две азијске земље имале јасан увид у ширење вируса. Хонг Конг проширује тестирање на оне који у град долазе са аеродрома чак и ако путници немају симптоме. У међувремену, у већини европских земаља и САД, где се тестирају само они са симптомима, број инфицираних и даље нагло расте.
Све већи број студија доводи у питање ранију тврдњу СЗО да је асимптоматски пренос „изузетна реткост“. Извештај међународне мисије СЗО после путовања у Кину проценио је да су на асимптоматске инфекције 1 до 3 одсто случајева, наводи се у документу Европске уније.
Хироши Нишиура, епидемиолог са Универзитета Хокаидо, и његов тим утврдили су да је део асимптоматских јапанских пацијената евакуисаних из Вухана, 30,8 одсто – што је слично ономе што стоји у подацима кинеске владе.
Али званични подаци из Јужне Кореје – који су од среде обавили скоро 300.000 тестова на свим блиским контактима својих потврђених случајева – су највише упоредиви са кинеским.
Више од 20 одсто асимптоматских случајева пријављених Корејским центрима за контролу и превенцију болести остало је без симптома све док нису отпуштени из болнице.
„У Кореји тренутно постоји значајно већа стопа асимптоматичних случајева од осталих земаља, можда због нашег опсежног тестирања“, изјавио је на конференцији за штампу 16. марта директор ЦДЦ-а Јужне Кореје.
Друга корисна референца су подаци прикупљени са крстарења бродом „Диамонд Принцесс“, који је недељама био у карантину у Јокохами, у Јапану. Сви његови путници и посада тестирани су. Позитивних је било 712 људи – од којих су 334 особе била асимптоматске, према званичним јапанским подацима.
Извештај ЕУ је ставио проценат асимптоматских случајева у Италији на 44 одсто, али у већини делова земље људи без симптома нису тестирани.
У Хонг Конгу, 16 од 138 потврђених случајева од 14. марта је било асимптоматско или пресимптоматско, каже Хо Пак-ленг, професор са одељења за микробиологију Универзитета у Хонг Конгу.
Сви ови бројеви указују на значајно већи број асимптоматских случајева него што су то показали подаци до сада објављени у Кини. Међу 44.672 потврђена случајева од 11. фебруара било је 889 асимптоматских пацијената, написали су епидемиолози из Кинеског центра за контролу и превенцију болести.
СЗО је саопштила да улога асимптоматске трансмисије у ширењу болести није јасна, али тврде да носиоци без без симптома неће бити главни фактор.
Међутим, неки научници се питају да ли су асимптоматске и пресимптоматске трансмисије потцењене.
Заједничка студија стручњака из Кине, САД-а, Британије и Хонг Конга проценила је да су недокументовани случајеви упале плућа, углавном са благим или чак никаквим симптомима, извор инфекције за 79 одсто документованих пре него што је Вухан стављен у карантин 23. јануара.
„Ове недокументоване инфекције често имају благе, ограничене или никакве симптоме и стога постају непрепознате и, у зависности од њихове заразности и броја, могу заразити далеко већи део популације него што би се иначе догодио“, кажу стручњаци са неколико најзначајнијих светских универзитета.
Одвојеним истраживањем научника са Универзитета у Тексасу процењено је да су људи који још нису развили симптоме пренели око 10 одсто од 450 случајева које су проучавали у 93 кинеска града. Њихови налази чекају објављивање у часопису „Емергинг Инфецтиве Дисеасес.“
Хо са Универзитета у Хонг Конгу рекао је да су неки асимптоматски болесници имали вирусно оптерећење слично ономе са симптомима.
„Наравно, тешко је рећи да ли могу бити мање заразни ако не кашљу. Али има и капљица када говорите “, рекао је он, поменувши како се преноси респираторни вирус.
Бенџамин Ковлинг, професор епидемиологије и биостатистике са Универзитета у Хонг Конгу, рекао је да постоје „јасни докази да заражене особе могу пренети инфекцију пре него што се појаве симптоми“.
„Постоје многи извештаји о преносу око један до два дана пре појаве симптома“, рекао је.
Боље разумевање асимптоматских случајева могло би довести до прилагођавања јавне здравствене политике, указали су стручњаци.
„Број асимптоматских особа могао би бити већи међу децом него код старијих одраслих особа“, написао је Нишиура у Међународном часопису за заразне болести.
„То би значајно променило наш опсег епидемије, па би се чак и оптималне интервенције могу променити.“
Извор: Курир.рс/СЦМП
