Српска православна црква и верници данас славе Светог Алексија Римског, познатог као „Човек Божји“.
Свети Алексије је рођен у Риму за време владавине цара Хонорија, у угледној и веома богатој породици. Предање каже да су му и родитељи били побожни и богоугодни људи без обзира на моћ и богатство које су имали.
Алексије је био њихов син јединац и био је принуђен да се ожени. Међутим, већ прве брачне ноћи, побегао је и наредних 17 година провео као просјак путујући од места до места широм Римског царства, ширећи хришћанство и непрестано се молећи Богу.
Након 17 година лутања, лађа на којој је Алексије био, због јаких ветрова, скренула је са свог првобитног пута и нанела их до Рима. Светитељ је то схватио као знак и посетио је кућу својих родитеља. Отац и мајка нису познали просјака који је тог дана дошао на њихова врата, али су му дозволили да живи у колиби у њиховом дворишту. Свој испоснички живот Алексије је наставио ту и у наредних 17 година живео надомак родитељске куће.
Хришћани верују да се дана када је преминуо Свети Алексије РИмски у цркви Светих апостола, у присуству цара и патријарха, зачуо глас који им је рекао да „потраже човека Божја“. Мало касније, сазнало се да је тај човек просјак који живи у дворишту једне богаташке породице и када је цар са целом пратњом стигао до Алексијеве колибе, све је откривено. Светитељ је пронађен мртав, али предање каже да му је лице „светлело као сунце“.
У руци је имао папир на коме је, непосредно пред смрт, записао своју животну причу. Из тога су родитељи и његова жена која га је све време чекала сазнали ко је заправо био просјак кога су примили у свој дом. Настала је велика туга, али се породица Аветог Алексија убрзо утешила видевши чуда које је, према предању, „човек Божији“ чинио и након смрти.
Наиме, хришћани верују да су се додиром његовог тела лечили многи болесници и да је из тела Светог Алексија потекло свето миро. Сахрањен је у ковчегу од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Сећање на Светог Алексија Римског поштују обе хришћанске цркве иако је он временом постао много познатији на Истоку.
Српска православна црква слави га 17. марта по црквеном, тј. 30. марта по грегоријанском календару. Свети Алексије се сматра заштитником просјака, путника, болничара, ходочасника и дадиља. Народ каже да „Човек Божији“ брине о свим убогим и несрећним људима и да, на данашњи дан, никако није добро отерати просјака са врата или му одбити милостињу јер ћете тако увредити светитеља.
Данас, кажу верници, обавезно треба изговолити ову молитву светом Алексију за кога се сматра да је исцељивао све болести и из ког је текло мироточиво уље, јер се верује да ове речи лече и призивају чудо.
„Узвисио си се у врлини и очистивши ум, ка Жељеном и Узвишеном си доспео. Бестрашћем си украсио свој живот и изузетни пост си примио са чистом савешћу. У молитвама си био као бестелесан, и засијао си као Сунце у свету, преблажени Алексије“.
Извор: Т.Г./zena.blic.rs
