За њега кажу да успостављава дијагнозе када нико други не може, решава нерешива медицинска стања и спасава пацијенте од којих су други дигли руке. И зато је добио надимак – српски доктор Хаус. Овај врсни стручњак, директор Клинике за тропске и инфективне болести и члан Владиног Кризног штаба за сузбијање заразне болести КОВИД- 19, од почетка пандемије готово да не излази са Клинике којом руководи.
Доктор Стевановић не крије да се од почетка пандемије и сам суочава са највећим изазовом у каријери. Када се појавио нови корона вирус смиривао је јавност речима да је Србија спремна и за најцрњи сценарио, али је уливао наду да до тога неће доћи. Јуче, међутим, није скривао љутњу, па су многи остали затечени оштрим тоном којим се обратио грађанима Србије на редовној конференцији за новинаре.
Неодоворност нас води у најгори сценарио
– Ако наставимо овако неодговорно да се понашамо према себи и према другима, нама се заиста ближи сценарио Италије и Шпаније! Олако смо схватили опасност од ове болести, и даље се интензивно дружимо, и даље покушавамо на било који начин да избегнемо мере самоизолације и дистанцирања које су неопходне да бисмо спречили ширење ове болести. Ако наставимо тако да се понашамо, не постоји здравствени систем који ће успети да компензује оволики број оболелих, рекао је Стевановић, а обраћање медијима завршио је речима да „мора да иде и да помогне својим колегама који су сваког дана под маскама и скафандерима, док епидемиолози морају да покушају да нађу контакте свих новозаражених“.
Он је већ упозорио да епидемија оваквих размера, у условима савремене медицине, може да се пореди само са епидемијом великих богиња 1972. године.
– А што се тиче обухвата популације и последица по комплетно светско становништво ово може да се упореди са епидемијом шпанског грипа из 1918. када је преминуло пет милиона људи, али тада нису постојали медицински услови какви постоје данас.
Искреност, ма колико била болна
Они који га боље познају кажу да је његов мото да увек буде потпуно искрен и према пацијенту и према породици, па нису изненађени што ни у овим тешким тренуцима не жели да улепшава ствари.
– Ово је нов вирус и нико осим Кинеза, који су прегурали епидемију, не зна о томе пуно, али знамо који су ризици заразе и зато морамо да држимо дистанцу, да се склонимо са улица и свих могућих јавних месту. У овом тренутку свако дружење на удаљености мањој од прописане је велики ризик. Сваки пољубац је потенцијално смртоносан, јер неко можда не зна да је болестан – упозорио је.
Разложно и са аргументима, објаснио је и зашто су нам потребне привремене болнице, попут оне на Сајму, па су грађани, чини се, са мање страха почели да размишљају о њима:
– Немају сви позитивни пацијенти услове за буду потпуни изоловани код куће. Главна сврха привремених болница је да они који имају минималне тегобе, а позитивни су на вирус, буду изоловани да се болест даље не шири и да заражени буду под сталним здравственим надзором.
Брине о пацијентима, али и о својим људима
Најближи сарадници доц. др Горана Стевановића за њега кажу да је велики посвећеник послу, да је ту за свако њихово питање и дилему. Да брине о пацијентима, али и о свом колективу. Да зна ко од њих код куће има малу децу или болесне родитеље, да води рачуна да сви буду подједнако оптерећени. Управо то је, истичу, један од разлога што су медицинске сестре и лекари са Инфективне клинике успели да се тако брзо организују у новонасталој ситуацији.
Доктор Стевановић рођен је 1972. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Током школовање био је међу најбољим ученицима у својој генерацији, а на београдском Медицинском факултету дипломирао је 1996. са просечном оценом 9,42. Још током студија објавио је неколико стручних радова на студентским конгресима и часопису „Медицински подмладак“.
Након усавршавања, 2003. године почео је да ради као асистент на Медицинском факултету у Београду, на предмету инфективне болести. У звање доцента на Катедри за инфективне болести изабран у јулу 2013. године. Објавио је више стручно-научних радова као аутор или коаутор у часописима са рецензијом, учествовао на међународним и домаћим конгресима. Секретар је Српског удружења за антимикробну хемотерапију и председник Комисије за унапређење квалитета рада Клиничког центра Србије. Отац је троје деце.
Извор: В. Н./zena.blic.rs
