Мање коронавируса у организму на почетку инфекције – лакши ток болести!
Наиме, како време пролази, тако научници располажу са све више податка о томе како се понаша и што нам ради коронавирус, који је глобално загорчао живот људима. Истраживања, па и ово ново, говоре да би управо друштвено дистанцирање могло ублажити ток болести заражених.
Тврди се да мање вируса у телу на почетку заразе значи и блажу болест јер се организам тада лакше бори против Цовида-19.
Прекомерно оптерећење вирусом даје инфекцији тзв. “скоковит почетак” и повећава ризик да се пацијентов имунолошки систем преоптерети на почетку борбе против Цовида-19, што му даје мање шансе за опоравак.
Људи могу смањити своје изгледе за “масовну” почетну инфекцију држећи се подаље од других који могу бити болесни и строго се придржавајући правила против блиског личног контакта, с којим су сада суочени милиони људи широм света. Неко заражен индиректно, рецимо додиром за кваку на вратима у коју је кихнуо заражени, могао би у коначници имати блаже симптоме од некога ко удахне капљице кашаља заражене особе на малој удаљености, кажу стручњаци.
Тврде да мање вируса имунолошком систему даје више времена да се реши инфекције пре него што је надјача и појаве се симптоми. Таквим пацијентима, који “ухвате” на почетку мању количину вируса, треба дуже време да примете да су болесни, а за то време се организам успешно бори против коронавируса.
– Кад неко крене с великом количином вируса, може преоптеретити њихов имунолошки систем. У таквим околностима тело нема времена да реагује. Зато се морамо више забринути у ситуацијама када неко прими огромну дозу вируса, посебно удисањем. Наиме, само милилитар телесне течности садржи и више од сто милиона вируса – објашњава др. Мајкл Скинер с Imperial Collegea.
Додаје да с изузетком болничког особља остали не би требали бити изложени великој количини вируса. Управо велика количина коронавируса доводи до снажног имунолошког одговора који покушава контролисати вирус не би ли организам стекао имунитет те истовремено доводи до снажних упала и цитокинске олује. То може бити погубно и узорковати смртоносна стања попут затајења рада бубрега, плућа, па и сепсе.
Овај је научни рад иначе објављен у часопису The Lancet, а темељи се на истраживању 76 болесника с коронавирусом у Нанчангу, који су примљени у болнице с дијагнозом Цовида-19 током кинеске епидемије.
– Просечно вирусно оптерећење тешких случајева било је око 60 пута веће у односу на благе случајеве, што сугерише да веће оптерећење вируса може бити повезано с тешким клиничким исходима – закључили су научници под водством Веи Жанга.
Наиме, сматра се да најмање 80 посто болесника с коронавирусом има само благу болест, сличну прехлади, док неки могу развити теже проблеме с дисањем. Најтеже оболели завршавају у болници с упалом плућа на јединицама интензивне његе, а стопа преживљавања у том случају износи око 50 посто.
Да би количина вируса коју добијемо на почетку инфекције могла одредити ток болести потврђују и научници са Оxфорда, стога се снажно залажу за максималну социјалну дистанцу која учинковито може помоћи да се смањи број теже оболелих, а онда и смртност.
– Да се не бисмо заразили већом количином вируса требамо држати дистанцу од других. Оптерећење вирусом биће веће ако нам неко директно кашље у лице, него ако је од нас удаљен два метра и вирус се стигне распршити по ваздуху – каже др. Венди Барклеј, инфектолошкиња с лондонског Imperial Collegea.
Додаје да ће нас ношење рукавица, прање руку и избегавање додиривања лица заштитити од изложености вирусу на јавном месту.
– Укућанин за којег се сматра да је заражен треба остати изолован у посебној просторији, јер што оболели има више вируса у организму, то ће их и у његову издаху, кашљу или кијању бити више.
Наиме, тај се процес назива ‘одбацивање вируса’ и повећава ризик заразе.
– Речју, што је ‘оптерећење вирусом’ веће, то је пацијент заразнији – објашњава проф. др. Џонатан Бол са Универзитетета у Нотингхаму.
Закључак је да нас имунитет штити, али не може пуно учинити ако се ми сами пре тога нисмо заштитили од велике количине вируса у кратком времену. Будући да не можемо знати ко “шаље” колико вируса кашљем или кијањем, два метра удаљености су почетак заштите од вируса.
Шта телу ради мања, а шта већа количина вируса
– сви који долазе у контакт с коронавирусом могу створити велике количине вируса у организму, али ипак зараза почиње с различитом количином
– удисање ваздуха поред тешко болесног пацијента који кише и кашље резултират ће већом количином вируса у организму од оне на кваки или другом предмету
– изложеност мањем броју вируса у почетку резултује мањим имунолошким одговором и блажим обликом болести
– више вируса значи већу реакцију, која резултује снажнијим симптомима и повећава ризик за сепсу, односно већу смртност
Извор: Еспресо.рс/Јутарњи
