У више од 30 центара у свету тренутно се ради на проналажењу вакцине против вируса САРС-ЦОВ2, а једино што се засад поуздано зна јесте да вирус има поприлично фиксну структуру, што су заједнични утврдили научници из САД и Кине. То значи да се се његова генетика не мења као код сезонског грипа, и да би вакцина против вируса корона, као она против морбила, омогућавала заштиту за дужи период.
Ако се испостави да су у праву тимови који покушавају са бе-се-же вакцином у овој глобалној борби против короне, то би нама у Србији, где је бе-се-же вакцина обавезна још од Титовог времена, можда могло да помогне, али то сад нико не може да тврди.
Због тога што је САРС-ЦОВ2, упркос тромесечним напорима научника у целом свету, и даље „непрочитана књига“, примаријус др Татјана Радосављевић, пулмолог каже да је сада најбоље што може да се уради против нове заразе – социјално раздвајање.
Из чега се црпи макар и минималан оптимизам да би бе-се-же вакцина, која се примарно користи против туберкулозе, могла да помогне?
– Ова вакцина се користи и против карцинома бешике. Знамо да су реакције и на туберкулозу, и на карцином бешике, и на вирус врло сличне. То даје наду да би бе-се-же вакцина, чија је примена против ковида 19 експериментално почела у Аустралији, могла да помогне.
Три и по месеца након пријављивања епидемије у Кини, о вирусу се још много не зна.
– Боримо се на глобалном нивоу са потпуно непознатим непријатељем. Не знамо зашто се неки људи који су били у директном контакту са оболелим од ковида 19 нису инфицирали, зашто се код других развија тако тешка форма болести због које отказују плућа, не знамо чак ни колико болест може да траје, а камоли да ли ће, кад прође пандемија, ковид 19 постати сезонска болест.
Како могу да се објасне случајеви поновног оболевања од ковида 19 већ излечених пацијената у Кини?
– Није ту реч о томе да се болест вратила, него да је дошло до инфекције другим сојевима вируса корона. Досад је откривено више сојева, у Кини конкретно – два.
Зашто је вирус корона толико агресиван према плућима?
– Није то једини вирус који „воли“ плућно ткиво. И Х1Н1, који је изазвао пандемију 2009. године, врло често изазива акутно отказивање плућа. Он се везује за племенито плућно ткиво, за алвеоле, производи запаљење које брзо напредује и захвата велику површину плућа. Због тога долази до недостатка кисеоника у плућима, али и другим органима, и ти пацијенти се прикључују на респиратор због акутног респираторног дистрес синдрома (АРДС).
Неке студије кажу да на месту на коме САРС има „бланко“ гене, нови вирус има фурин-лајк секвенцу, препознаје хумани протеин фурин, којег у високој концентрацији има у епителним ћелијама органа за дисање.
– Није баш сасвим сигурно да је у питању тај или неки други рецептор. Исте промене на плућима какве су Кинези код оболелих снимали скенером виђала сам код својих пацијената на интензивној нези Клинике за пулмологију КЦС и раније. Чињеница је да у овој фази не знамо да ли ће промене које изазове овај вирус остати трајно на плућима, нити од чега то зависи. Код фиброзе плућа, рецимо, за коју су одговорни вируси, промене на ткиву остају трајно, али има и пацијената који се после времена проведеног на респиратору потпуно опораве, без трагова болести на плућима.
Може ли упала плућа коју изазива ковид 19 да се превенира?
– Не, а код акутног респираторног дистрес симптома преживљавање је у најбољим светским центрима 50 одсто. Тако је било и раније, али сада је додатни проблем што имамо пандемију, и то све мења, поготово притисак на здравствене системе.
Који је моменат када пацијент који је позитиван на корону, а на кућном је лечењу, треба да потражи помоћ у случају погоршања стања?
– Најбољи параметар је убрзано дисање и немогућност да се удахне. Човек нормално удахне 12 до 16 пута у минуту, а када плућа почну да отказују, први знак је убрзано дисање. То може свако једноставно да изброји. Ко има 25-30 удаха у минуту, одмах треба да крене у болницу.
Да ли је сваки такав пацијент кандидат за респиратор?
– На респиратор се пацијенти прикључују када се удаси убрзају на 30 до 40 у минуту. Постоје две врсте механичке потпоре, једна која подразумева интубирање, и друга, мање инвазивна, када машина заправо помоћу притиска регулише дисање.
А колико је поуздано мерење концентрације кисеоника?
– То је добар параметар. Ако концентрација кисеоника, мерено из прста, падне испод 90 одсто, размишља се о прикључивању на респиратор. У Италији, која сада региструје пад оболелих на северу, али се инфекција шири на југу, предложено је да лекари тестирају становништво по кућама и да носе плућне оксиметре, јер тако могу да процене код кога ће се развити болест.
ЗНА ли се од чега зависи каква форма ковида 19 ће се развити и колико уопште, у зависности од стања пацијента, траје лечење?
– Код ове болести једино правило је да нема правила. Постоје апсурди као што је село у Ломбардији, жаришту епидемије, где ниједан становник није оболео и сад се испитује да ли су се они само добро штитили, или можда имају нека антитела на овај вирус. Оболевају, па нажалост и умиру, и млади, у пуном здрављу. Једино што са великом сигурношћу може да се тврди јесте да од имунитета зависи колико ће сама болест трајати, зато сад треба уносити више витамина Ц, цинка, меса, пчелињих производа.
Богата биографија
Докторка Татјана Радосављевић десет година је радила на Одељењу интензивне неге Института за плућне болести и туберкулозу, а потом као лекар на одељењу за научноистраживачки рад Клинике за пуломологију Клиничког центра Србије.
Један је од оснивача Лекарске коморе Србије, чији је директор била од 2007. до 2014. године. За истраживачки рад награђена је на Светској конференцији о плућном карциному у Даблину 1998. године.
Извор: Курир.рс/Вечерње новости/Б.Радивојевић
