„Мекане мере” Швеђана у борби са коронавирусом, односно приступ који се ослањао на индивидуалну одговорност грађана, просто није дао резултате. Након краха идеје о колективном имунитету, Шведска се спрема за хиљаде мртвих. Зато ће и она морати да се са тог „флексибилног” пута помери ка оштријим мерама.
Овако Милан Игрутиновић из Института за европске студије коментарише ситуацију у Шведској, земљи у којој до сада није било рестриктивних мера у борби са коронавирусом, а у светлу најава шведског премијера Стефана Лофвена да се та земља мора припремити на то да „мртве броји у хиљадама”.
Игрутиновић подсећа да је Шведска доста стоички почела борбу са коронавирусом, ослањајући се на логику колективног имунитета. Тај приступ смо, како каже, у пракси видели још само у Великој Британији, али на свега неколико дана, док Британцима нису стигле другачије студије које су их натерале да промене начин деловања.
Колективни имунитет – потпуно поражена идеја
„Са друге стране Шведска је до данас, или бар до овог викенда, задржала тај флексибилнији приступ у смислу да тамо није било формалних затварања школа, да нема карантина односно формалне наредбе за изолацијом. Они наравно имају врло снажне препоруке упућене јавности које су на линији онога што се дешава широм Европе и код нас, односно и они апелују на грађане да што више раде од куће и да максимално смање физичке контакте”, објашњава Игрутиновић.
У том смислу говори се о томе да готово трећина запослених у Стокхолму у суштини већ ради од куће, а да је фреквенција саобраћаја смањена за 70 посто.
„Међутим, то је остало на нивоу препорука и то је оно што Шведску разликује од већине држава у Европи – чињеница да су се они ослонили на оно што се зове лична одговорност, односно да грађани сами схвате да ће спречити ширење заразе тако што ће смањити физичку комуникацију са другим људима”, каже Игрутиновић.
Ипак, додаје он, осетнији раст броја смртних случајева последњих дана (373 смртна случаја забележено је у Шведској у недељу), нарочито у поређењу са њиховим суседима попут Финске, Норвешке и Данске, навео је тамношње власти да схвате да досадашњи приступ борби са пандемијом не даје резултате и да ће вероватно морати да га промене.
„Влада је за викенд наговестила да ће уредбама забранити не само већа окупљања, која су донекле већ и забрањена, већ и да ће забранити рад кафића, ресторана и кренути са једним строгим, императивним редукцијама, које већ видимо у највећем делу Европе, а свакако и код нас у Србији”, напомиње наш саговорник.
Према његовим речима, пример Шведске је показао да та прва идеја о личној одговорности као темељу за спречавање ширења вируса функционише само донекле, али у суштини не врши посао на кратки рок.
„Такође, ни та идеја о колективном имунитету на кратки рок не даје резултате. Она јесте кључно важна за наредни период од шест месеци или годину дана, односно док не добијемо вакцину за коронавирус, али на жалост не функционише када је реч о спречавању драстичног скока броја заражених и умрлих. Тај драстични скок оболевања и смртних случајева оптерећује здравствени систем у коме би онда лекари испадали из строја, а људи умирали по кућама од срчаног удара, јер нема ко да дође да им помогне. Дакле, чини ми се да су те идеје на политичком нивоу темељно поражене у земљама попут Шведске, Сједињених Америчких Држава, па и Велике Британије”, оцењује Игрутиновић.
Примат економије над људским животима
На питање шта је Швеђанима био примарни мотив да се одлуче за флексибилне мере у борби са короном и да ли су оправдане поједине критике да су контроверзним приступом примат ставили на очување економије и привредног развоја, Игрутиновић одговара да је економија сасвим сигурно имала утицаја.
„Када сте на власти морате да бринете о томе ко ће вам уплаћивати порез из којег ћете исплаћивати плате, али када имате колапс отварате се не само за економску кризу, већ и за једну врсту легитимних напада опозиције зашто нисте више урадили. Међутим, овде је у питању један паневропски или континентални проблем, у коме мало која земља остаје поштеђена, како болести, тако и економског колапса. Наиме, драматичан пад у привредама Немачке, Шпаније, Италије, Француске апсолутно ће да повуче гомилу других земаља ка дну, укључујући и нас. Ту не треба имати никаквих илузија”, категоричан је Игрутиновић.
Како каже, јасно је да су Швеђани размишљали и о економском развоју, али се ипак поставља питање културолошких образаца.
„Они су ставили нагласак на личну одоворност, на поверење, на то да је довољно да влада изађе са препорукама које би биле подржане од стране експертских панела, а који опет имају снажан утицај на рад министарстава. Међутим, како је задњих неколико недеља брзо растао број заражених и умрлих, много брже него на пример у Србији или већини земаља Источне и Југоисточне Европе, они су дошли под притисак дела јавности. У том смислу било је неколико јавних петиција, а једна од највећих је била она од око две хиљаде научника, академика и јавних личности, чак је и председник Нобелове фондације потписао ту петицију, у којој је критикована влада због, како они мисле, „лежерног” приступа, и у којој су захтеване строжије мере владе”, примећује Игрутиновић.
Питање је, каже наш саговорник на крају разговора за Спутњик, у какве су студије Швеђани гледали, каквим су бројкама на почетку располагали и шта су им њихови научници говорили у смислу какву прогресију болести могу да очекују.
„Чини се да се и код њих болест ширила на сличан начин као у већини земаља, малтене без обзира на мере које су предузете. Међутим, код њих су бројке осетно горе него код њихових комшија, тако да ће можда бити политичке кризе владе у неком наредном периоду, будући да опозиција није одушевљена тиме да влада доноси уредбе, већ захтева рад парламента, односно законодавни рад на устројавању нових мера у борби против вируса”, закључује Милан Игрутиновић.
Извор: rs.sputniknews.com
