Не постоје вакцине које штите људе од инфекције коронавирусима, укључујући САРС-ЦоВ-2, који изазива ЦОВИД-19, или оне које изазивају САРС и МЕРС. Док ЦОВИД-19 и даље пустоши, многе лабораторије широм света су ставиле у фокус разумевање вируса и проналажење најбоље стратегије за његово заустављање.
Ове недеље у мБио-у, часопису Америчког удружења за микробиологију, тим интердисциплинарних истраживача описује обећавајућег кандидата за вакцину против вируса МЕРС. Откад је започела епидемија МЕРС-а (Респираторни синдром на Блиском Истоку) 2012. године, више од 850 људи је умрло, а студије показују да је стопа смртности од вируса већа од 30 одсто.
У новом раду, истраживачи сугеришу да приступ који су заузели кад је реч о вакцини против вируса МЕРС такође може деловати против САРС-ЦоВ-2. Начин испоруке вакцине је РНА вирус зван параинфлуенза вирус 5 (ПИВ5), за који се верује да изазива стање познато као кинолошки кашаљ код паса, али изгледа безопасно за људе. Истраживачи су додали додатни ген вирусу тако да инфициране ц́елије производе С, или шпиц, гликопротеин за који се зна да је укључен у МЕРС инфекције.
„Знамо да су људи били изложени ПИВ5, али чини се да је то нешкодљив вирус у људима“, рекао је педијатријски пулмолог и експерт за коронавирус, Пол Мек Креј, са Универзитета у Ајови, који је водио нову студију. са вирологом Бајом Хе, са Универзитета Џорџија. „Чини се да ПИВ5 не изазива цитопатски ефекат.“ МЕРС вирус се не може реплицирати на мишевима, па је за тестирање вакцине Мек Креј развио модел миша који опонаша људске инфекције. Мишеви су генетски дизајнирани да експримирају ДПП4, протеин који користи МЕРС вирус као улазну тачку за људске ћелије.“
Лабораторијски тестови показали су да је једна доза вакцине, дата интраназално, ефективно узроковала да заражене ћелије производе С протеин, што је заузврат покренуло имуни одговор на протеин у животињског домаћина.
Четири недеље након што су мишеви примили вакцину, били су изложени соју вируса МЕРС, прилагођеном мишевима да изазове смртоносну инфекцију. МЕРС вирус је такође дат групама мишева који су примили различиту ПИВ5 вакцину – ону без гена за С протеин – или интрамускуларну вакцину са инактивираним МЕРС вирусом.
Сви мишеви имунизовани са модификованим ПИВ5 вирусом преживели су инфекцију МЕРС вирусом. Супротно томе, сви мишеви имунизирани с ПИВ5 без С умрли су од инфекције. Интрамускуларна вакцина инактивираног МЕРС вируса заштитила је само 25 одсто мишева од смртоносне инфекције. Мишеви који су примили инактивирани МЕРС вирус показали су изнадпросечни ниво еозинофила, белих крвних зрнаца који указују на инфекцију или упалу. Ова веза изазива забринутост за сигурност због инактивираног МЕРС вируса као потенцијалне вакцине, рекао је Хи. Студија показује да је интраназална вакцина заснована на ПИВ5 ефикасна против МЕРС-а код мишева, рекао је Хи, и требало би је испитати на њен потенцијал против других опасних коронавируса, укључујући САРС-ЦоВ-2.
„Прилично смо заинтересовани да вирусе користимо као средства за испоруку гена“, рекао је Мек Креј, који је такође истраживао сличне стратегије као начин лечења цистичне фиброзе. Сада су се, попут колега широм света, Мек Креј и Хи фокусирали на истраживање на САРС-ЦоВ-2, предузимајуц́и сличне кораке у раду са мишјим моделима инфекција и тестирањем вакцина.
Проналазак ефикасне вакцине против коронавируса који узрокује ЦОВИД-19 представља трку против времена, рекао је Мек Креј. „Сто посто популације неће први пут бити изложено вирусу, што значи да ће бити више људи које ће се заразити када се поново појави“, рекао је. „Још не знамо да ли људи добијају трајни имунитет од инфекције САРС-ЦоВ-2, тако да је важно размислити о начинима заштите становништва.“
Извор: Espreso.rs/Sciencedaily.com
