У њему је све писало…
Популарни певач Нино Решић преминуо је у 43. години. Он је изгубио живот од перфорације панкреаса, узроковане дугогодишњем прекомерним конзумирањем алкохола.
Нино је рођен као Амир Решић, 22. јануара 1964. године у Босанској Дубици, а када је из ислама прешао у православље променио је име у Никола, док је на естрадном небу био познат по надимку Нино. 2004. године поново је вратио своје име – Амир.
Нино је музичку каријеру започео 1991. године, а његови хитови обележили су деведесете године на простору бивше Југославије. Међутим, оно што је такође обележило његову каријеру биле су бројне контроверзе које су га пратиле.
Решић је у јеку славе достигао сам естрадни врх и био најбоље плаћен певач, али лични и породични проблеми утицали су на то да његова каријера крене низбрдо.
Нино се женио три пута, и у сваком браку добио по једну ћерку – Амелу, Сандру и Тамару. Сандра је пре три године кренула стопама свог покојног оца и започела музичку каријеру у такмичењу „Звезде Гранда“.
Певач је све до смрти водио дневнике који садрже све детаље из његовог приватног живота, а велика прашина подигла се када су почеле да круже гласине да Сандра није његова биолошка ћерка.
Прича се да ови дневници садрже многе тајне које и дан данас нису изнете у јавност, а Нинов некадашњи менаџер и велики пријатељ Нермин Адемовић отворено је причао о томе.
– У свој дневник је бележио све о свом животу и тај дневник крије велике тајне, знам да сам га ја био узео и хтео да дам његовој кћерци Амели која је живела у Америци, али она није хтела доћи по њега. После сам хтео да објавим ЦД са његовим песмама које је намеравао да изда, али сам одустао од тога јер би кренуле приче да хоћу да зарадим на његово име. Постоје неке ствари из Ниновог живота које знам и које никада нећу објавити, постоје и неки људи, који су данас познати а о којима ми је Нино причао неке чудне ствари – рекао је својевремено Адемовић.
– Била је 2007. година, Нино је већину времена проводио у Бјељини где смо радили на његовом новом албуму. Ја и особа по имену Небојша смо били јако блиски Нину и помогали му око каријере, ја сам углавном водио менаџерске послове а Небојша га је возао по наступима и где већ треба. Сећам се као сад, 18. октобра примам СМС поруку са садржајем „Брате, Нино је данас лоше, ишли смо код доктора и он је препоручио да остане у болници али Нино није хтео, молим те дођи вечерас да будеш с њим јер ја имам пословних обавеза“. Негде предвече сам са пријатељем Ведадом кренуо за Бјељину мислећи да Нино има слабију прехладу и да није ништа озбиљно. Када смо тамо стигли Небојша је журио на посао а Нино је спавао у својој соби, тада нам је Небојша рекао да му отварамо прозор јер сваких пола сата добија страшне нападе па да има свежег ваздуха – причао је Адемовић.
– Нино није хтео да иде код доктора иако је имао јаке болове и честе нападе. Око 22 сата му је већ било јако лоше и ја сам рекао Нино идемо код доктора и нећу више да те слушам, овог момента идеш са нама да те прегледају. Нино је једва ходао, уз нашу помоћ је дошао до аута и тада смо га одвезли у болницу у Бјељину, тамо су нам рекли да га одмах одвеземо до хирургије. Он више није могао да хода те смо ставили у инвалидска колица и брзо одвезли на одјељење. Тамо нас је сачекао доктор и питао да ли је пацијент алкохоличар. Нисам знао шта да му одговорим осим да није пио задњих седам дана ништа. Одвезли су га у салу а ми смо остали да чекамо, прошло је и поноћ, али ми нисмо имали никаквих вести, нисмо ни слутили да ће се десити оно најгоре. У том тренутку се појавио доктор и рекао нам оно што нисмо хтели да чујемо „Изгубили смо га, покушали смо реанимацију али није реаговао“, и даље је била тишина, ја нисам могао да верујем да чујем тако нешто.
– Око 2-3х после поноћи били смо у његовом стану, сви смо ћутали, нисмо знали шта да кажемо јер овакав исход нико није очекивао. Договорили смо се да сахрана буде у суботу у његовој родној Босанској Дубици, нешто пара што је било узео је Небојша и рекао да ће купити венац и те остале ствари јер Нино иначе није држао код себе пуно новца. Ујутро нас је звала Драгана Мирковић и рекла да ће и она купити један венац, много нас је људи звало да пита да ли је то истина. Знам да је тај дан у Бјељину дошао и његов брат Дејан као и Сандра. У суботу рано ујутро смо Нину повезли према Босанској Дубици где ће бити сахрана, из Загреба је стигао и његов стриц и рекао да ће се сахрана обавити по исламским обичајима. Сећам се да су на сахрани били његов кум, рођак Самир, Јасна К, Халид Муслимовић, Фаризада Чамџић и његов стриц и остала ужа родбина, било је доста народа, тачан број не бих знао рећи али међу њима није било његовог брата Дејана и Сандре који су претходно били дошли у Бијељину – завршио је своју исповест Нермин.
Сандра с поносом пева очеве песме, а открила је једном да управо на њима добија највећи бакшиш због посебне емоције са којом их пева.
– Увек ми на наступу траже да певам татине песме. Мој наступ не може да прође без песама „Удахни дубоко“, „Донеси дивље мирисе“ и осталих. И морам да кажем да највећи бакшиш добијем за татине песме – рекла је Сандра једном приликом.
– Сваке године када дође октобар буде тешко мени и мами, на данашњи датум претхоних година смо увек знале да седнемо попијемо кафу, упалимо једну цигарету за њега да изгори пошто је био страствени пушач. Обично одем до цркве да упалим свећу, не битно ко се коме моли да ли Богу или Алаху или Буди… то је потпуно небитно. Тешко ми пада што све ове године нисам могла да одем често на његов гроб, то ми пада најтеже – рекла је Сандра, поводом десетогодишњице очеве смрти 2017. године.
– Његове последње дане памтим по смеху, много смо се смејали и мислим да је тако и боље да га памтим – рекла је том приликом Нинова ћерка
Извор: Srbijadanas.com
