Земље Европске уније постигле су договор о тешњој сарадњи у области шинског превоза.
Железница треба да постане „привлачна алтернатива“ и за удаљености на којима до сада није била права конкуренција авионском саобраћају.
Ресорни министри из министарстава саобраћаја и инфраструктуре саопштили су да желе да направе стратегију за међународни путнички шински превоз уз коришћење постојећих инструмената ЕУ, и да је свеобухватно укључе у Зелени план ЕУ, пише Еурацтив.
Договор су потписале све земље ЕУ, са изузетком острвскх земаља Малте и Кипра и садашњег председавајућег Савета ЕУ Хрватске. Декларацији су се придружиле и Швајцарска и Норвешка, које нису чланице ЕУ, али су део шире Шенгенске зоне.
У заједничком писму упућеном европској комесарки за транспорт Адини Валеан, потписници декларације су оценили да међународни путнички шински превоз у овом тренутку не остварује свој потенцијал унутар ЕУ и да су национална железничка тржишта далеко развијенија.
Министри су указали и на климатску неутралност, као један од циљева Зеленог плана, на растуће емисије штетних гасова у саобраћају и на намеру Европске комисије да 2021. годину прогласи годином шинског превоза. Све је то, како су оценили, добар повод да се унапреди међународни железнички превоз.
Нова стратегија требало би да пружи правни оквир „како би железница постала атрактивна алтернатива и за удаљености за које тренутно није конкурентна“. Циљ министара је да у року од годину дана постигну сагласност и о временском распореду и подиначним етапним циљевима.
Проблеми као што су системи продаје карата у различитим земљама и са различитим оператерима железничког саобраћаја требало би да буду превазиђени уз помоћ дигиталних решења, наводи се у писму. Радовни корисници железничкоих услуга већ одавно траже да се и за тај вид превоза успостави онлајн-платформа слична „скајскенеру“ у ваздушном саобраћају, и да тај задатак евентуално преузме ЕУ.
Министри су у писму навели да би међународни железнички саобраћај могао да увећа број путника на дистанцама од 300 до 800 километара. Иако то ње изричито наведено, у писму се упућује на то да би железница могла са авионским превозом да се бори за доминацију на кратким линијама, до 1.000 километара.
Истраживања показују да и код путника расте толеранција према дужим путовањима. Студија швајцарске мултинационалне инвестиционе банке УБС показала је да пословни људи пристају на путовања која трају до четири сата, док они који путују из рекреативних разлога пристају да путују и до шест сати.
У анализи је као пример у првом реду наведена међународна линија Париз-Лондон, и на тој линији је железница, захваљујући локацији железничких станица у оба града и кратким временима чекања, железница однела убедљиву побед над авионским превозом.
Очекује се да ће потражња за железничким превозом у наредним годнама расти, делом и због утицаја корона вируса и пандемије који су променили навике путника.
Истовремено, авиопревозници полазе од тога да ће проћи најмање три године до опоравка авионског саобраћаја и његовог повратка на ниво од пре пандемије.
На ситуацији у саобраћају могле би да утичу и државне интервенције. У оквиру пакета помоћи националној компанији Ер Франс (Аир Франце) од седам милијарди евра, француска влада је компанија обавезала и да редукује поједине линије у унутрашњем саобаћају, што пружа шансу државној железничкој компанији СНЦФ да преузме и догради те линије.
Нису, међутим, ни железничка предузећа у Европи била имуна на економске последице корона вируса. И код њих је број путника опао скоро као и у ваздушном саобраћају. Наводно су и француски СНЦФ и Немачке железнице заинтересовани за државне субвенције.
Путнички авион
У писму министара саобраћаја упућеном европској комесарки наводи се и да би земље ЕУ у унапређивању међународних железничких веза требало да сарађују и са трећим државама.
Као пример се наводи железничка веза Еуростар између Лондона и Амстердама, чиме се имплицира да Велика Британија и после Брегзита намерава да остане део европских иницијатива у области шинског превоза.
За озбиљнију „железничку револуцију“ у ЕУ постоје ипак и даље препреке, као што су питање финансирања скупе инфраструктуре и набавка нових локомотива и композиција за нове линије.
Према последњем нацрту буџета ЕУ који је сачинила Европска комисија, у фонд за финансирање паневропске инфраструктуре и транспорта „Конектинг Јуроп“ (Цоннецтинг Еуропе – ЦЕФ) у наредних седам година би требало да буде уплаћено додатних 1,5 милијарди евра.
Фонд за обнову привреде ЕУ после пандемије, вредан 750 милијарди евра, не предвиђа средства која би била специфично намењена за железницу.
Извор: Ало.рс
