Није символичке или канонске природе, те нас и не обавезује
Ношење бројанице на левој руци, као и њено држање у левој руци приликом молитве, је чисто практична ствар. Није символичке или канонске природе, те нас и не обавезује да морамо тако поступити.
Бројаницу приликом молитве држимо у левој руци зато што се десном руком у то време осењујемо крсним знамењем те не можемо бројаницу држати, одбројавати молитве и крстити се у исто време једном руком. Када бројаницу не користимо приликом молитве – а то је њена ЈЕДИНА улога, онда је најбоље да је одложимо негде на неку полицу или сточић где држимо молитвеник, Псалтир, Свето Писмо које користимо приликом молитве.
Такође бројаницу можемо носити са собом, ако рецимо идемо на пут или слично. Тада је можемо спаковати заједно са молитвеником или је ставити око зглоба леве руке, око каиша на пасу или у џепу кошуље.
Зашто лева рука
Зато да се не би дешавало да, користећи више десну руку, стално машемо бројаницом или је негде закачимо, можда и покидамо, или слично. Наравно, ако је човек леворук он ће бројаницу носити на десној руци. Међутим, најбоље је, бројаницу не носити као рекламу, већ је користити у тренуцима молитве далеко од очију радозналаца.
Бројаница није никакав талисман „наруквица за срећу“, као ни „наруквица да деца лепо спавају и свашта не сањају“. Њена једина улога и сврха се може појмити само кроз молитву и никако друкчије.
Извор: Православна веронаука
